Za ulaganje u kompanije koje se bave pružanjem aerodromskih usluga stručnjaci kažu da su prilično sigurne investicije čak i kada situacija na berzi nije sjajna. „Aerodromski biznis“ može se tretirati kao konzervativno ulaganje, pre svega jer je to gotovo monopolski posao, stabilan, sa visokom stopom profitabilnosti i dividendama.
Kupovina akcija aerodroma bliska je investitorima koji nemaju veliku sklonost ka riziku, stav je stručnjaka. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ listiran je na Beogradskoj berzi, i od pojedinačnih akcija imao je najbolji prinos. Od početka godine u plusu je preko 12 procenata. Kamatica je istraživala kako će koncesija aerodroma uticati na dalju cenu akcija, i da li je sada pravo vreme za kupovinu.
| Koncesija za aerodrom Koncesioni postupak podrazumeva prenos celokupne imovine Aerodroma „Nikola Tesla“ na kompaniju u vlasništvu francuskog Vinci-ja u narednih 25 godina. Koncesionar će faktički biti operater aerodroma u ovom periodu, uz obavezu da osim plaćanja inicijalne naknade od 501 miliona evra investira u dalji razvoj i isplaćuje aerodromu „Nikola Tesla“ koncesionu naknadu na godišnjem nivou. Za budžet Republike Srbije namenjeno je 417 miliona evra, a malim akcionarima ide 84 miliona evra. Ukupna nominalna vrednost ove transakcije je 1,46 milijardi evra. |
„Narednih nekoliko godina, tokom kojih će ova akcija biti pre svega dividendna hartija odnosno cena akcije će zavisititi od isplaćenih dividendi, akcije će u prvih nekoliko godina koncesije imati više karakteristike obveznice. Vremenom, kako koncesija bude odmicala, a investitori sagledaju u kom smeru ide, ove hartije će ponovo dobiti karakteristike prave akcije pa će u skladu s tim beležiti veće promene vrednosti“, objašnjava Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum Securities“. On još i dodaje da bi sledeće godine manjinski akcionari trebalo da očekuju visoke dividende od aerodroma. Prvo, dobiće srazmerno vlasničkom udelu deo od incijalne koncesione naknade, ali i deo ovogodišnje dobiti koja će u potpunosti pripasti trenutnim akcionarima s obzirom da nije realno očekivati početak koncesije pre decembra ove godine. U prvim godinama koncesije akcionari će primati najmanje dividende, dok bi sa protokom vremena i rastom poslovanja trebalo da se povećavaju.
„Najveća opasnost po manjinske akcionare proizilazi iz transparentnosti postupka koja je trenutno na izuzetno niskom nivou. Takođe, budući položaj manjinskih akcionara u velikoj meri odrediće i sposobnost države da iskontroliše koncesioni postupak odnosno obezbedi da preuzete obaveze budu ispunjene. Takođe, manjinski akcionari treba da obrate pažnju i na poslovanje kompanije u kojoj su akcionari, pre svega na njene troškove, koji će takođe uticati na visinu dividende koju će dobijati tokom koncesionog perioda“, kaže Gujaničić.
Slične situacije iz regiona, ali i drugih zemalja pokazuju da se često dešavalo da koncesionar tokom vremena pokuša da, na ovaj ili onaj način, ne ispoštuje ugovorene uslove koncesije. Zato je od ključne važnosti za uspeh koncesije kontrola sprovođenje ugovorenih odredbi.
I na kraju, nakon što se isplati inicijalna koncesiona naknada od 501 milion evra, mogu se očekivati velike korekcije u ceni akcija. Nakon ovoga, cena akcija aerodroma zavisiće od visine godišnjih dividendi koje će kompanija isplaćivati nakon dobijenih godišnjih koncesionih naknada, kao i od načina na koji će se odvijati sama koncesija.
Ostavi komentar