Podaci u nedeljama pred nama trebalo bi da potvrde ekspanziju ekonomije evrozone, nakon što je MMF povećao prognozu rasta njenog BDP-a, a Grčka se ponovo vratila na finansijska tržišta.
Jedina smetnja planiranom oporavku ovog ekonomskog bloka i dalje predstavlja inflacija koja bi mogla da osujeti planove ECB-a da otpočne sa ublažavanjem monetarne politike. Rast bloka zemalja koje koriste evro nadmašio je u prvom tromesečju Veliku Britaniju i SAD, a ovaj trend bi mogao biti nastavljen i u drugom kvartalu. Američki BDP porastao je u drugom tromesečju 2,6 odsto, te ostaje da se vidi da li ga može nadmašiti evrozona, dok dilema u odnosu na britansku privredu gotovo da ne postoji. Za evrozonu se predviđa rast na kvartalnom nivou u periodu april-jun od 0,6 odsto, što bi na godišnjem nivou bila stopa od 2,4 odsto. Ovo je treći kvartal zaredom kako ekonomija evrozone beleži kvartalni rast veći od pola procenta, što se dešava prvi put od 2007-2008. godine. Veliki doprinos rastu ekonomije evrozone donelo je smanjenje političkih rizika nakon izbora u Holandiji i Francuskoj, ali i labava monetarna politika ECB-a. Sada je pitanje kada će otpočeti ublažavanje monetarnih stimulansa, a danas objavljeni podaci o inflaciji bi mogli dati odgovor na to pitanje. Očekuje se objava julske inflacije u evrozoni od stabilnih 1,3 odsto, ali daleko od cilja ECB-a koji je postavljen na dva odsto.
Ostavi komentar