Žene su isključive vlasnice 25,6 odsto nepokretnosti u Srbiji, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. U slučaju 0,3 odsto nepokretnosti, u pitanju je - zajednička svojina
Podaci i informacije prikupljeni od strane SeConS grupe za razvojnu inicijativu, u okviru izrade Nezavisnog izveštaja Mreže SOS Vojvodina o sprovođenju prioritetnih preporuka dostavljenih Srbiji od strane Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW) za period 2019-2021. pokazuju i da su žene suvlasnice u 12,8 odsto nepokretnosti u kojima postoji susvojina – vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.
Posmatrano prema vrsti nepokretnosti, u slučaju zemljišnih parcela žene su isključive vlasnice 24,2 odsto parcela, isključive vlasnice 25,6 odsto svih objekata i isključive vlasnice 42,6 odsto posebnih delova objekata.
„Od ukupnog broja parcela 0,1 osto je u zajedničkoj svojini, a od ukupnog broja objekata 0,7 odsto je u zajedničkoj svojini. U ukupnom broju objekata gde postoji susvojina, žene se javljaju kao suvlasnici u 12,3 odsto parcela, u 15,8 odsto objekata i 8,2 odsto posebnih delova objekata“, navodi se u saopštenju SeConS-a i Mreže SOS Vojvodina.
Nasleđivanje
Ako podatke posmatramo prema osnovu sticanja nepokretnosti, od sve imovine stečene nasleđem žene su vlasnice 40,4 odsto te imovine.
U ukupnoj imovini stečenoj poklonom žene su vlasnice 36,3 odsto, a od sve imovine stečene kupoprodajom žene poseduju 43,7 odsto.
„Iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, te generalno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima“, ukazuje se u saopštenju.
Ostavi komentar