Zemlja u Vojvodini skuplja nego u Španiji

Cene poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom okrugu i dalje su najviše u Srbiji, a vojvođanske oranice su po cenama sve bliže, ako ne i više od mnogih zemalja Evropske unije

Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda ( RGZ), za drugi kvartal ove godine, prosečna cena hektara u ovom delu Vojvodine bila je 11.700 evra što je rast u odnosu na 10.400 evra, u istom periodu 2020, piše Politika.

Sledi Severnobački okrug gde su cene bile, u proseku, 9.550 evra, u Severnobanatskom 7.600 evra za hektar, u Južnobanatskom iznose 7.250, a u srednjem Banatu 6.900, što je malo skuplje nego prošle godine, ali jeftinije nego 2019.

Ipak, u ostalim krajevima Srbije stanje na tržištu oranica nije ni približno onom na severu zemlje. Cene poljoprivrednog zemljišta u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, kao i u beogradskom regionu su u stagnaciji pa i u padu, u poslednje tri godine, piše Politika.

U tim krajevima zemlje prosečne cene hektara kreću se od 2.750 evra ( u južnoj i istočnoj Srbiji) do 3.700 u beogradskom regionu.

Ovi iznosi za plodnu vojvođansku zemlju sve su bliži, ako ne i viši, u odnosu na mnoge države Evropske unije.

Prema poslednjem izveštaju evropske statistike cene poljoprivrednog zemljišta u državama članicama znatno se razlikuju.

Kako je nedavno objavio portal Agroklub, u Hrvatskoj se i dalje mogu kupiti oranice za manje od 4.000 evra po hektaru. Prosečna cena u toj zemlji je 3.395 evra i najniža je u Evropskoj uniji.

Navodi se ipak da će hrvatsku zemlju za dve godine moći da kupuju i stranci, zbog čega cene već sada počinju da rastu. Pojedine parcele koštaju 15.000 evra za hektar.

Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena.

Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji.

Inače, izveštaj RGZ pokazuje da je u ukupnom trgovanju nepokretnostima u Srbiji učešće poljoprivrednog zemljišta bilo 12 odsto.