Mladi i njihovi roditelji treba da shvate da nije sramota završiti zanat i biti električar, zidar, varilac...
Naime, mnoigo toga se promenilo u poslednjih nekoliko godina - danas zanatlije svoj posao rade u drugačijim, boljim uslovima nego ranije, a mogu mesečno da zarade i do 2.000 evra, kažu počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i PR „Infostuda” Miloš Turinski.
Atanacković ukazuje da u Srbiji manjka radne snage i to, pre svega, u IT sektoru i građevinarstvu, a da zanatska zanimanja nedostaju, zbog neusklađenog obrazovanja.
- Ranije smo imali dobre zanatske škole i kod nas su dolazili iz inostranstva kako bi stekli znanje koje su naši majstori različitih struka prenosili - kaže Atanacković. - Sada su uslovi mnogo drugačiji, zanatska zanimanja nedostaju, ali izgleda da se, polako, nešto menja na bolje. Sve više dece bira zanatska zanimanja jer su i oni, a verovatno i njihovi roditelji, shvatili da je, uz dobru kvalifikaciju, sigurnije i lakše doći do posla. Tome je doprinelo i to što su, uz napredak tehnologije, danas zanatska zanimanja lakša nego pre nekoliko decenija.
On je istakao da Zapad, Evropa, a posebno Nemačka, privlače radnu snagu te da naša privreda ne može da pruži zarade i mogućnosti kao što nude poslodavci u toj zemlji.
- Pozitivno je da Srbija za nekog predstavlja šansu za posao i veću zaradu. Dobro da imamo mogućnost da zapošljavamo ljude koji dolaze s Bliskog i Dalekog istoka, to će se dešavati i u budućnosti i na to se moramo navići - istakao je Atanacković.
On je ocenio da je za poslodavce u Srbiji izuzetno značajno što mogu da angažuju radnike iz drugih zemalja jer bi, inače, privreda bila u velikom problemu. Po njegovim rečima, država pokušava da situaciju popravi i kroz subvencije za zapošljavanja mladih.
- Treba proceniti gde su potrebe privrede da zadrži školovane i sposobne kadrove opravdane i onda preduzeti korake da im se pruže uslovi koji će ih zadržati ovde jer iskusne kadrove nije lako zameniti - rekao je Atanacković.
On je ukazao da je Inicijativa Otvoreni Balkan šansa koja će omogućiti zapošljavanja radnika iz Severne Makedonije i Albanije i da je mnogo lakše da se našem načinu života prilagodi neko s Balkana nego iz Azije ili nekog drugog kontinenta.
I Turinski ukazuje da je velika potražnja za zanatskim zanimanjima, da nedostaju majstori, ali i da je, prilikom izbora posla, primarno koliko je on plaćen.
- Menjaju se prioriteti kandidata koji traže posao i to kad je reč o tome šta je najvažnije prilikom izbora poslodavca - kaže Turinski. - Dok je deceniju unazad prilikom izbora poželjnog poslodavca kandidatima bilo primarno kakvi su međuljudski odnosi, a potom mogućnost napredovanja i usavršavanja u karijeri, sada je na prvom mestu visina plate.
On je istakao da se u Srbiji najviše traže radnici za rad u trgovini i prodaji, da je tu i najviše kandidata, a da su visoko deficitarna i IT zanimanja. Po njegovim rečima, najčešće se traži radnik sa srednjom stručnom školom spremom, a to potvrđuje i to što je oko 60 posto oglasa za poslove na sajtu „Infostud” upravo za taj stepen obrazovanja.
Ukazujući da su IT zanimanja deficitarna i da nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, mahom mediora i seniora, Turinski je istakao i da nedostaju i vozači i to njih oko 12.000.
- Naravno, nedostaju i radnici u građevinarstvu i u ovoj delatnosti moramo angažovati radnu snagu iz inostranstva i to najčešće iz Turske, Indije i Kine, ali i iz Nepala, Šri Lanke... - rekao je je Turinski.
Električar prima 150.000 dinara mesečno
Miloš Turinski smatra da Srbija mora da uskladi obrazovni sistem sa situacijom na tržištu rada kako bi se školovali kadrovi koji nedostaju.
- Mladi i njihovi roditelji moraju da shvate da bavljenje zanatom nije manje vredno od nekog drugog posla - kaže Turinski. - Električar može imati početnu platu od 150.000 dinara mesečno, a vodoinstalater i oko 2.000 evra. Prosek plata u IT sektoru je 1.600 evra, a pojedini stručnjaci mesečno zarađuju i 8.500 evra.
Ostavi komentar