Iako se većina ljudi nakon pandemije koronavirusa vratila u kancelarije, želja za radom na daljinu i pod vlastitim uslovima je i dalje jaka. Toliko jaka da bi, čini se, mnogi umesto veće plate radije izabrali fleksibilnost koju im je pružao rad od kuće
Uprkos inflaciji i rastu troškova života, gotovo dve trećine američkih radnika bilo bi spremno da prihvati smanjenje plate da bi mogli da rade na daljinu, pokazalo je istraživanje FlexJobsaprovedeno na više od 8400 ljudi. Sedamnaest posto radnika reklo je da bi žrtvovali do 20 posto svoje plate, a svaki deseti rekao je da bi se odrekao i više od 20 posto.
Čak 63 posto ispitanika izjavilo je da im je rad na daljinu još uvek najvažniji deo posla, ispred plate, ravnoteže između poslovnog i privatnog života i dobrog šefa.
Nije to neka sreća za spomenute radnike jer pronalaženje posla na daljinu nikada nije bilo teže. Više od polovine ispitanika reklo je da je, u poređenju sa istim razdobljem prošle godine, manje takmičenja za rad u kompanijama koje nude rad na daljinu, a one koje to nude preplavljene su kandidatima.
Uprkos tome, više od polovine radnika poznaje nekoga ko je dao otkaz ili ga planira dati zbog zahteva poslodavca za povratkom na posao.
- Nedostatak mogućnosti rada na daljinu značajan je razlog za to što ljudi napuštaju svoje poslove, napisao je u izveštaju Keith Spencer, stručnjak za karijeru u FlexJobsu. 'Današnja radna snaga nevjerojatno ceni rad na daljinu, a kako sve više kompanija usvaja ove vrste politika, zaposleni su sve otvoreniji za istraživanje novih prilika za karijeru uz fleksibilnost i mogućnosti rada na daljinu.
Gotovo svi koji su ispitani rekli su kako veruju da rad na daljinu pozitivno utiče na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, što potvrđuju brojni podaci. "Profesionalci koji rade cene poboljšan kvalitet života koji rad na daljinu može pružiti, uz prednosti poput uklanjanja stresnog putovanja na posao ili smanjenog pritiska da se uključite u razgovor ili kancelarijsku politiku', kaže Spencer za Fortune.
Uprkos želji za fleksibilnošću, ne žele svi da rade od kuće sve vreme. Samo 51 posto ispitanih reklo je FlexJobsu da uopšte ne žele da idu u kancelariju, 46 posto je za hibridni aranžman, a samo tri posto ispitanika izrazilo je želju da budu u kancelariju pet dana u nedelji.
Uz sve to, 77 posto anketiranih reklo je da su produktivniji kod kuće nego na poslu. Mnogi se stručnjaci slažu s njima. 'Ideja da dovođenje svih u kancelarijsko okruženje - da rade rame uz rame - dovodi do čarobnih rezultata je glupa', rekla je Annie Dean iz softverske kompanije Atlassian.
Opet, mnoga dosadašnja istraživanja pokazala su suprotno: većina radnika zapravo bolje radi kada su u kancelariji, okruženi kolegama i pod paskom mentora.
Ali čak je i hibridni rad, smatra Dean, "iluzija izbora" koja svim stranama ostavlja manje fleksibilnosti i autonomije nego što to žele. On ukida mnoge potencijalne beneficije za radnike - poput mogućnosti da žive dalje od grada, pokupe decu iz škole ili trče popodne - i mnoge beneficije za kompaniju. To zapravo pogađa kompanije sa "svim troškovima starog modela i nijednom od učinkovitosti novog modela".
To ne znači da neki oblik hibridnog rada nije moguć. Stanfordski ekonomista i stručnjak za rad na daljinu Nick Bloom zagovara "pametni organizirani hibridni" plan. Takvi planovi – koji zavise o jasnim očekivanjima, širokoj slobodi za prilagođavanju i, što je najvažnije, dogovoru među članovima tima da svi dođu na posao istog dana – podižu produktivnost i radni moral.
Drew Houston, izvršni direktor Dropboxa, ističe da njegova kompanija dopušta zaposlenima da 90 posto godine provode kod kuće, što je povećalo njihovo zadovoljstvo.
Potreban vam je drugačiji društveni ugovor i puštanje kontrole. Ako veruješ ljudima i ponašaš se prema njima kao prema odraslima, oni će se ponašati kao odrasli. Poverenje umesto nadzora', kaže Houston.
Ostavi komentar