Zašto se svake godine unište milioni hard diskova?

Uređaji za skladištenje se obično prodaju sa petogodišnjom garancijom, a veliki centri podataka ih povlače iz upotrebe kada garancija istekne

Milioni hard diskova za skladištenje podataka uništava se svake godine, iako se mogu ponovo koristiti.

- Ne treba vam diploma inženjera da biste razumeli da je to loša stvar - kaže Džonmajkl Hends.

On je sekretar i blagajnik Circular Drive Initiative (CDI), partnerstva tehnoloških kompanija kojepromovišu bezbednu ponovnu upotrebu hardveraza skladištenje podataka. Takođe radi u Chia Netvork-u, koja obezbeđuje blokčejn tehnologiju.

On objašnjava da bi manje kompanije lako mogle ponovo da koriste uređaje za skladištenje za koje su veliki data centri odlučili da im više nisu potrebni. Kompanija se 2021. godine obratila firmama IT Asset Disposition (ITAD), koje odlažu staru tehnologiju za preduzeća kojima ona više nije potrebna. Odgovor je stigao:"Izvinite, moramo da uništimo stare diskove."

- Zbunjeno sam ih pitao zašto ih uništavaju, kad samo mogu da obrišu podatke, a zatim ih prodaju. Rekli su da im kupci to ne bi dozvolili. Jedan ITAD provajder je rekao da upravo uništavaju pet miliona diskova za jednog kupca - priča on za BBC.

Uređaji za skladištenje se običnoprodaju sa petogodišnjom garancijom, a veliki centri podataka ih povlače iz upotrebe kada garancija istekne. Diskovi koji čuvaju manje osetljive podatke su pošteđeni, ali CDI procenjuje da je 90 odsto hard diskova uništeno kada se podaci uklone.

Razlog?

Kažu - bezbednost, ali ono što su zapravo misle je upravljanje rizikom.

- Firme imaju politiku nultog rizika. Ne može biti jedan od milion diskova, jedan od 10 miliona diskova, jedan od 100 miliona diskova za koji su pravila slabija. Mora biti nula - objašnjava on.

Najnoviji diskovi imaju 500.000 tragova podataka po kvadratnom inču. Sofisticirana osoba za oporavak podatakamogla bi uzeti komad veličine samo 3 milimetra i očitati podatke sa njega.

Najekstremniji metod je uništavanje diskova topljenjem ili spaljivanjem. Podaci se nikada ne mogu povratiti, kao ni disk ili njegovi materijali. Između njih se nalazi sigurna opcija za ponovnu upotrebu: pročišćavanje. Kada se disk očisti, oporavak podataka je neizvodljiv korišćenjem najsavremenijih alata i tehnika.

Postoji nekoliko načina na koji se disk može očistiti. Na primer, oni mogu biti prepisani novim podacima.Kriptografsko brisanje traje samo nekoliko sekundi. Mnogi savremeni diskovi imaju ugrađenu enkripciju, tako da se podaci na njima mogu čitati samo ako imate ključ za šifrovanje. Ako se taj ključ izbriše, svi podaci se šifruju. Još uvek je tu, ali je nemoguće pročitati. Disk je siguran za preprodaju.

Kompanija Seagate jeobnovila i preprodala 1,16 miliona hard diskova, izbegavši da napravi više od 540 tona elektronskog otpada.Renovirani diskovi se testiraju, ponovo sertifikuju i prodaju sa pet ili sedam godina garancije. „Vidimo da ih preuzimaju mali centri podataka i operacije rudarenja kriptovaluta“, kaže ona. „Naši uspesi su bili manjeg obima i mislim da to verovatno važi i za druge koji se bave ovim poslom. Ne postoje projekcije koliko puta svaki disk može biti obnovljen i ponovo korišćen, trenutno se nadamo da možemo bar dva puta da ga upotrebimo.