Zašto kompanije u Srbiji ne koriste veštačku inteligenciju?

Da je Srbija lideru regionu po razvoju veštačke inteligencije i da u ovom segmentu idemo u korak sa najrazvijenijim zemljama, te da finansijska ulaganja u ovu svrhu dostižu milione evra, tvrdnja je koja se može čuti poslednjih nekoliko godina

Ipak, kada se pogleda stvarno stanje ikoliko se pametni alati primenjuju u kompanijama, među svim zemljama u Evropi Srbija znatno zaostaje i nalazi se na pretposlednjem mestu, pokazuju podaci Eurostata.

Odgovor na pitanje zašto je to tako niije teško pronaći, imajući u vidu da stručnjaci smatraju kako i dalje kuburimo i sa osnovama tehnološkog napretka, odnosno digitalizacijom. Možda smo u tom segmentu na papiru pravi šampioni, ali u praksi digitalno blagostanje jošnije osetilo bar 50 odsto kompanija, procenjuju stručnjaci, a to je zapravo i preduslov za bilo kakve druge tehnološke inovacije.

Izveštaj Eurostata za 2023. godinu pokazuje da je u Evropi osam odsto preduzeća koristilo alate veštačke intligencije. Neke zemlje poput Danske i Finske znatno su iznad proseka u primeni AI, sa oko 15 odsto. Zemlje u regionu razlikuju se procentualno po upotrebi, neke više, neke manje dok Srbija u ovom segmentu ima skoro najlošiji rezultat,1,8 odsto. Po ovom rezultatu naša zemlja nalazi se iza svih zemalja regiona, a lošiji rezultat od nas imasamo Rumunija, 1,5 odsto.

Iako je prošlu godinu obeležila popamama za pametnim alatima koji skraćuju vreme rada i pružaju gotova rešenja poput aplikacije Čet-GPT, podaci pokazuju da kompanije na našem području još nisu spremne da prihvate nove sisteme rada, uprkos tvrdnjama da bi tako smanjili troškove, uštedili vreme i u velikoj meri rešili pitanje nedostatka radne snage.

Tržište veštačke inteligencije vredi skoro 500 milijardi dolara i upotreba ove tehnologije u narednih nekoliko godina mogla bi da stvori i do 4.400 milijardi dolara nove vrednosti. Upotreba AI tehnologije u marketingu može povećati profit od prodaje do 20 odsto, a u medicini uštedeti oko 10 odsto troškova za lečenje, dok sigurnosne kamere u supermarketima u budućnosti neće kontrolisati čovek već softver koji sam zaključuje, samo su neke od procena stručnjaka.

Globalna studija konsultantske kuće PwC-a o veštačkoj inteligenciji, pokazuje da će skoro polovina ekonomskih koristido 2030. godine, proisteći iz poboljšanja proizvoda i podsticanja interesovanja potrošača, gde bi veštačka inteligencija mogla da doprinese do 9,9 odsto BDP-a Severne Evrope i 11,5 odsto Južne Evrope.

Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra, a strateški okvir za takav poduhvat će se obezbediti putem Strategije razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine, najavljeno je.