Glavni razlog visokih cena goriva u Srbiji su velika državna zahvatanja, koja idu od 49,6 odsto kolika su u maloprodajnoj ceni auto-gasa, do 56,5 odsto u ceni benzina, piše Politika
Istovremeno, država na svaki litar evrodizela uzima 53,88 odsto. Za osam godina akcize na benzin veće su za 11,34, dizela 27,16, a TNG 28,52 dinara. Za to vreme, udeo države u ceni evrodizela u Severnoj Makedoniji je 41,19 odsto, u Bugarskoj 45,9 odsto, a u BiH 46,7 odsto. Hrvatska i Mađarska, na primer, imaju veći PDV od Srbije - 25 i 27 odsto, ali su njihove akcize niže.
Kako je "Blic Biznis" pisao početkom aprila, tadašnji rast cena nafte na svetskim tržištima mogao je da dovede do poskupljenja goriva u Srbiji početkom juna, ali su početkom maja naftaši, ipak, isticali da ne očekuju ozbiljniji rast cena goriva.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je domaći evrodizel najskuplji u regionu i da sa državnim taksama 1.000 litara goriva košta 745 evra. Bez državnih zahvatanja isto to gorivo košta 637 evra.
"Pored visokog PDV-a i akcize, vozači po svakom litru goriva plaćaju i naknadu za obavezne rezerve 2,6 dinara, plus troškove monitoringa i kontrole kvaliteta goriva, koji radi jedna strana firma u Beogradu, iako postoji državna tržišna inspekcija. Sve to plaćaju vozači. S tim što to i nije kraj ovim nametima, jer država planira da uskoro uvede dodatne takse, za unapređenje energetske efikasnosti i za biogorivo, što će se odraziti na maloprodajnu cenu goriva", kaže on.
Da su srpski nameti zaista veliki pokazuje i podatak da je, primera radi, kompanijska cena evrodizela u Hrvatskoj veća nego u Srbiji, ali kada se na to dodaju državna zahvatanja, srpsko gorivo je skuplje.
Razlog za takve nelogičnosti Mićović vidi pre svega u činjenici da se cenom goriva kod nas ne bave ministarstva energetike i privrede, već finansija, koje isključivo zanima koliko će se para po ovom osnovu sliti u republičku kasu, što je pogrešno jer se gubi iz vida činjenica da je srpska privreda upravo zbog toliko visoke cene evrodizela manje konkurentna od nekih drugih privreda, budući da najveći deo industrije troši upravo ovo gorivo.
"Budući da je i sa ovom cenom potrošnja evrodizela u Srbiji tri puta veća nego ukupno benzina i auto-gasa, jasno je da bi sa manjim nametima ta potražnja za ovim derivatom bila još veća i punila bi budžet i više nego sada", kaže Mićović.
Vlada da preispita opravdanost uvođenja nameta na gorivo
"Više od polovine (54-55 odsto) maloprodajne cene benzina i dizela predstavlja direktne budžetske prihode. Potrošači bi trebalo da znaju da kada recimo kupe litar benzina za 153 dinara, 84,14 dinara ide direktno u budžet kao akciza, naknada za formiranje obaveznih rezervi i PDV, a da se iz preostalih 64,89 dinara, kada se plate i ostale naknade i druge obaveze, pokrivaju svi troškovi od istraživanja i proizvodnje sirove nafte, preko transporta, rafinerijske prerade, logistike do prometa derivata nafte.
Ako ne pre, onda prvi naredni put kada u fokusu javnosti bude cena goriva, vlada bi trebalo da preispita racionalnost odluka svojih resora o uvođenju raznih obaveza, koje opterećuju svaki litar goriva, ali i lokalnih zajednica i JP "Putevi Srbije" na primer, koji svojim naknadama često nepotrebno, ali u svakom slučaju preterano utiču na rast troškova u prometu derivata nafte, a samim tim i na krajnju cenu goriva", kaže Tomislav Mićović.
Ostavi komentar