Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije navodi da je cena ulja na srpskom tržištu za godinu dana rasla u skokovima, u nekoliko navrata, i da je to posledica kretanja cena ulja u svetu, ali i slabijeg roda suncokreta. Ističe da na tržištu nemamo problema sa snabdevenošću i, kako ističe, građani nemaju razloga da kupuju na veliko i prave zalihe ulja
Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore, naveo je da nemamo problem sa snabdevenošću na tržištu Republike Srbije, i da je ta cena koju plaćamo u maloprodaji u našoj zemlji i dalje daleko ispod velikoprodajnih cena na nekim od najznačajnijih tržišta.
Objašnjava da je cena ulja na srpskom tržištu za godinu dana rasla u skokovima u nekoliko navrata, i da je to posledica kretanje cena ulja na globalnom nivou, ali i slabijeg roda suncokreta nego što je to bilo prethodne godine.
"Činjenica je da mi negde od aprila prošle godine naovamo imamotrend rasta cena ulja i proizvoda od ulja, i to je posledica dva faktora. Jedan je kretanje cena na globalnom nivou ne samo suncokretovog već i drugih vrsta ulja. Nogu je povuklo palmino ulje koje je u veoma velikoj upotrebi i onda smo imali skokove sa 120 na 189 do 229 dinara za litar. Sa druge strane, imamo nešto slabiji rod suncokreta nego što je to bilo prethodne godine, a da ne govorimo o nekim godinama ranije i kada ukrstite ta dva faktora vi dobijete ovo stanje na tržištu", objašnjava Malinović.
Navodi da proizvođači potkrepljuju razloge za povećanje cena naglim skokom energenata.
"Činjenica je da mi imamo nagli skok cene energenata i da sve projekcije govore da ćemo tek u toj oblasti imati poskupljenje. Sa jedne strane, to je i posledica nerealnih projekcija koje su rađene u Zapadnoj Evropi i činjenica je da vi imate taj opterećujući momenat na pre svega cene električne energije i kroz takse za ugljen-dioksid, koje dovode do toga da je skok cena energenata nekom proizvođaču sada od 50 do 100 odsto, jer je ugovorena cena koju je on imao ranije za npr. električnu energiju bila znatno niža nego koju on danas ugovara. Mi sa tim moramo da se nosimo u celoj srpskoj privredi i to je negde osnova povećanja", ističe Malinović.
S druge strane, kako kaže, imamo činjenicu da je ova poljoprivredna sezona nešto slabija od prethodne i da su samim tim ulazne komponente ka proizvodnji skuplje.
"Nema potrebe da građani prave zalihe"
Na pitanje da li bi bilo mudro kupiti koji litar ulja danas, s obzirom na kretanje njegove cene, odgovara da je to individualna stvar:
"Ali kada pogledamo prosečnu potrošnju ulja po stanovniku, mi govorimo o nekih 10 do 15 litara i onda samim tim nema potrebe za tim da pravimo zalihe."
Malinović ističe da je važno da u celoj ovoj situaciji, kada govorimo o poskupljenjima, kupujemo domaću robu.
"Ono što svi mi možemo zajedno da uradimo je da jačamo domaću proizvodnju i kupujemo domaće proizvode i na taj način čuvamo našu kuću", ističe gost Jutarnjeg programa.
Navodi da naši i strani ekonomisti tvrde da će se cene stabilizovati sredinom sledeće godine, a na pitanje šta će biti do tada, da li će i kod nas inflacija biti dvocifrena, ako cene rastu ovim tempom odgovara:
"Ako pogledamo projekcije Republičkog zavoda za statistiku i Narodne banke Srbije mi ne možemo očekivati taj efekat. Činjenica je da se inflacija u ovom trenutku kreće iznad gornje projektovane granične linije, ali ako pogledamo godinama unazad mi ćemo videti da imamo stabilnu stopu inflacije sa jedne strane."
S druge strane, smatra Malinović, to neće negativno uticati na devizni kurs, "samim tim će biti lakše da stabilizujemo cene kada se počne dešavati stabilizacija na globalnom tržištu".
"Kupujmo domaće proizvode"
Da bismo mi kao potrošači, građani, mogli da očekujemo i bržu stabilizaciju, navodi da možemo nešto da uradimo, a to je da više kupujemo domaće proizvode.
"Jer ukoliko mi povećamo udeo domaćih proizvoda u naše potrošačke korpe na našem tržištu mi ćemo onda imati činjenicu da onda zatvaramo pogotovo kod prehrane taj ciklus unutar lanca stabilnosti snadbevanja i da samim tim omogućimo našim proizvođačima da oni pre svega svoje planove i svoje cene projektuju na osnovu domaće tražnje", objašnjava Malinović.
Ocenjuje da će ovakva makroekonomska situacija potrajati određeno vreme jer smo, kako kaže, prošle godine u celom svetu imali značajno smanjenu tražnju i otežan transport između zemalja.
"Mi danas ipak imamo činjenicu da se ona tržišta na koja mi najviše izvozimo oporavljaju i izlaze iz kovid krize i da kod njih raste tražnja", navodi gost Jutarnjeg programa.
Na pitanje da li se robnim rezervama interveniše samo kada nekih namirnica nema ili se i na rast cena gleda kao na ozbiljniji poremećaj na tržištu odgovara da one generalno služe da država interveniše kada imate značajne poremećaje na tržištu.
"Kod nas poremećaja u snadbevanju nema i ti skokovi cena sem u kategoriji ulja gde je ono na mesečnom nivou ide preko pet do 15 odsto u drugim kategorijama mi te skokove nemamo. Međutim, činjenica je da vi u ovom trenutku ne možete nigde ni na drugim tržištima da taj proizvod nabavite jeftinije da biste intervenisali, a količina u robnim rezervama su takve kakve su", objašnjava Malinović.
Ostavi komentar