Nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje najčešće nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, a ne zanima ih previše ni rad u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, šumarstva i obrade drveta
Razlozi zbog kojih odbijaju ponuđene poslove najviše se kriju u opisu samih poslova, ali i uponuđenim uslovima rada koje definišu poslodavci, piše Politika.
U NSZ-u ipak otkrivaju da podaci o ponuđenim uslovima rada od strane poslodavca mogu da predstavljaju konkretne činjenice i osnov za opravdano odbijanje ponuđenog zaposlenja.
"Ponude odbijaju zbog plata nižih od proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada, koji su ispod standarda za zanimanje, neplaćenih doprinosa ili prekomernog rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnog mesta... Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja: rada na visini, pod vodom, zemljom, ali i kada je radno mesto sa povećanim rizikom i islaganjem štetnom zračenju ili otrovnim sredstvima",nabrajaju u NSZ-u.
Postoje i slučajevi kada nezaposleni odbijaju ponude bez opravdanog razloga, pa je brisanje sa evidencije moguće zbog nepridržavanja zakonskih odredbi o obavezama nezaposlenog. Na taj načinu junu ove godine 13.338 nezaposlenih izbrisano je sa biroa rada.Od tog broja 12.041 neopravdano se nije javio ili odazao pozivu NSZ, zbog čega su izbrisani na određeni rok, dok se 1.145 njih nije odazvalo na individualni razgovor sa savetnikom u NSZ, a 32 je svojom krivicom prekinulo ili nije završilo dodatno obrazovanje. U statističkom biltenu NSZ piše i da se11 nezaposlenih nije javilo poslodavcu kojem ga je NSZ uputio za zaposlenje, 22 je odbilo dodatno obrazovanje i obuku, a 42 je odbilo da prihvati ponuđeno učešće u programu aktivnih mera za zapošljavanje.
Stručnjaci podsećaju da na nezainteresovanost nezaposlenih i odbijanje poslovnih prilika utiče i neusklađenost između obrazovnog sistema i potreba na tržištu rada. Rešavanje tog problema iziskuje sistemsko angažovanje i saradnju svih institucija i aktera na tržištu rada i u oblasti obrazovanja.
"Proces rešavanja neusklađenosti ponude i tražnje podrazumeva modernizaciju kvaliteta obrazovnog sistema, aktivno povezivanje sa svetom rada, otvaranje novih radnih mesta... NSZ daje značajan doprinos smanjenju te neusklađenosti kroz realizaciju aktivne politike zapošljavanja i to, pre svega, kroz mere i programe koji se sprovode kroz dodatno obrazovanje i obuke. Tu se misli na stručnu praksu, pripravničke programe za mlade sa visokim i srednjim obrazovanjem, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovane, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene, obuke za tržište rada, one na zahtev poslodavca, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih...", podsećaju za Politiku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Ostavi komentar