Cena često ne odražava pravu sliku vrednosti nekog proizvoda ili usluge. Tako je i ovog puta
Mehanizam tržišta je jedini mehanizam (tačnije, pojava u ekonomiji) koja utiče na cenu bilo čega. Ukoliko imate potražnju koja je veća od ponude za nekom robom ili uslugom, cena te robe ili usluge će se povećavati.
Ništa se tu nije promenilo ni sa dolaskom novih tehnologija i kriptovaluta, pa tako i povećana tražnja za najpoznatijom kriptovalutom, bitkoinom, utiče da njemu cena naglo skače i ponekad, isto tako naglo – padne.
Zašto je to tako i zbog čega cena bitkoina raste iako je njegova upotrebna vrednost uvek ista?
Glavni generator uvećane tražnje za bitkoinom su – mediji. Podstaknuti željom za senzacionalizmom, mediji širom sveta donose priče sa naslovima o „uspešnim investitorima u bitkoin koji su preko noći postali milioneri“ i poentom sličnom onoj o „dobitnicima na lutriji“. Tako se stvara slika da svako može da „ima sreće“ i zaradi na bitkoinima, a da pritom uopšte ne mora da razume kako funkcioniše blokčejn tehnologija, a kamoli ireverzibilne matematičke funkcije koje su osnove za tehničko razumevanje blokčejna.
Čitav ovaj medijski trend stvara sliku o bitkoinu kao nečemu što može „preko noći“ da reši sve finansijske probleme i zbog toga masa hrli da kupi taj bitkoin u nadi da će kupiti finansijski uspeh. Upravo ta masa ljudi podstiče tržišni mehanizam sa strane potražnje, što onda logično uzrokuje da svako ko ima bitkoin može iz dana u dan da ga nudi po sve višoj ceni.
Ovde treba napomenuti da je upotrebna vrednost bitkoina skoro pa nikakva. Da, postoje mesta na kojima nešto može da se kupi za bitkoine, ali to su mesta koja prihvataju i neke druge klasične valute.
Jedina isključiva prednost bitkoina u odnosu na ostale valute bi bila u mogućnosti finansijske manipulacije i skrivanja bogatstva i dobiti od poreznika, što ga čini sivom zonom delovanja, a samim tim stvara i neizvesnost oko njegove budućnosti.
Ostavi komentar