Zašto bankari žele da znaju baš sve o svojim klijentima

Već smo navikli da pri stupanju u poslovni odnos sa bankama, moramo bankarima dati nepreglednu količinu, rekli bismo, nepotrebnih privatnih podataka. Ovo se posebno odnosi na otvaranje računa za prijem plate, izdavanje kartica i odobravanje kredita.

Naime, kada od banke uzmete dokumentaciju koju morate da popunite verovatno će se većina vas zapitati šta će banci podaci tipa da li je neko od članova vašeg domaćinstva vlasnik firme ili preduzetnik, ili član upravnog odbora ili drugog organa upravljanja ili rukovođenja ili možda čak politički angažovana ličnost.

A banka upravo sve to traži od nas.

Od ličnih podataka do imovinskih podataka, bankari traže da im kažemo čak i podatke o hroničnim bolestima.

Ovde se ubrajaju podaci o roditeljima, kućni telefon, drugi kontakt telefon i mobilni telefon, kao i da li je mobilni telefon na prepaid ili postpaid sistemu, podaci o stambenom status, da li živite u sopstvenom stanu, sa roditeljima, iznajmljenom stanu, sami sa ili bez zakupnine, u iznajmljenom stanu sa porodicom ili prijateljima, sa ili bez zakupnine ili u spostvenom stanu pod hipotekom.

Bankare interesuje i naš bračni status, broj članova domaćinstva, broj zaposlenih članova domaćinstva, ukupna primanja domaćinstva, od toga za zaposlene članove domaćinstva ime poslodavca, iznos mesečne zarade i iznos mesečnih obustava, ukupni troškovi domaćinstva, vanredni rashodi domaćinstva, podaci o supružniku sa obaveznim ličnim podacima, JMBG i primanjima, primanja klijenta po stavkama, obaveze klijenta po stavkama i još mnogo štošta.

Ovo su samo osnovni podaci koje banka traži od nas. Naravno, može se desiti da vam zatraže i više od navedenog. Ali, to nije sve.

U ovoj priči svi zaboravljaju najbitniju stavku, a to je ono što nam banke najčešće prećute. Kada uzmemo bančine obrasce za dobijanje kredita kartice, ili otvaranje računa, u čitavoj toj papirologiji ne čitamo baš sve što piše, a na nekim od tih papira piše sledeće:

„Saglasno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obaveštava se klijent da su mogući korisnici ličnih podataka koje dostavi Banci, prilikom uspostavljanja poslovnog/ugovornog odnosa (ime i prezime, datum rodjenja, adresa, JMBG, broj lične karte i/ili pasoša, kontakt telefon, e-mail adresa, pol, primanje socijalne pomoći, kao i svi ostali podaci sa kojima Banka raspolaže): Narodna banka Srbije, Kreditni biro, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, spoljni revizor Banke, Forum za prevenciju zloupotreba u kreditnim poslovima i sa platnim karticama pri PKS, organi i lica kojima je po zakonu Banka dužna da dostavi podatke, kao i sva treća lica sa kojima Banka ima zaključene odgovarajuće ugovore o poslovnoj saradnji, koji su neophodni za realizaciju poslovnog odnosa ili su u vezi sa poslovnim odnosom Banke i podnosioca zahteva. Podaci će se obrađivati u cilju realizacije poslovnog odnosa i u vezi sa poslovnim odnosom Banke i klijenta, radi izvršavanja obaveza Banke u skladu sa propisima i za svrhe i na način koji Banka smatra neophodnim i/ili celishodnim u obavljanju svoje delatnosti. Svojim potpisom potvrđujem da me je Banka obavestila o obradi ličnih podataka u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i potpisivanjem ovog zahteva dajem pristanak na njihovu obradu u smislu člana 3. navedenog Zakona.”



Ova količina nepotrebnih podataka pre svega ima svrhu da zadovolji interni sistem kategorizacije klijenta od strane informacione aplikacije koja sama "skoringuje" i izračunava da li smo podoban klijent za neki plasman i ukoliko jesmo, koliki je to iznos koji banka može bez rizika da nam odobri.

A jednom kada potpišemo taj obrazac, saglasni smo da, kada zakasnimo par dana sa uplatom rate kredita, dobijamo pozive bankara kojima ne samo da obaveštavaju nas da smo zakasnili sa uplatom rate, nego zovu i sva ostala lica čije smo podatke dostavili.

Iako bi ovo okarakterisali kao kršenje privatnosti podataka, na kraju ispada da nije tako jer smo se svojim potpisom saglasili sa tim.

I kao što je lepo navedeno u primeru obrasca koji potpisujemo, banka ima pravo da sve podatke dostavi svim trećim licima sa kojima Banka ima zaključene odgovarajuće ugovore o poslovnoj saradnji.

Ako pitate banke zašto im je potrebno da znaju baš sve o klijentu, dobićete jednostavan odgovor o tome da im Zakon tako nalaže. Saznanje ko su treća lica sem decidno navedenih kojima banke dostavljaju naše podatke, uz našu ipak neopreznu pismenu saglasnost, će nas uvek nekako zaobići.

A možda i neće!