Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apoenima koje nema
Stručnjaci kažu da je u pitanju marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto na akciji ili jeftinije, na primer 89,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 90 dinara. U ovoj priči gube samo građani, a trgovci su na dobitku.
Iz opticaja, kasa i novčanika sitne kovanice, apoeni manji od jednog dinara, nestali su sa poslednjim danom 2017. godine, međutim, oni i dalje opstaju u cenama u trgovinama, ali i n računima za struju, telefon, komunalije...
- Povlačenjem iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para i donošenjem navedenih odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu u navedenom rasponu NBS je definisala zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok se u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu iskazivati i plaćati u parama – obrazložili su u NBS.
Uputstvo kaže da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50 para - cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para - ide na nula dinara.
- U Srbiji se i dalje na proizvodima prikazuju cene sa parama kao delovima dinara, iako se pare više ne proizvode. To je rezultat sistemske greške. Iako pare nisu u opticaju, one se i dalje pojavljuju na cenama u prodavnicama. Ova situacija stvara konfuziju i može dovesti do nepreciznosti u finansijskim transakcijama, gde trgovci često imaju više koristi – kaže Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“.
On dalje navodi da bi trebalo doneti zakon koji bi eliminisao ovu praksu. U Srbiji se ne vodi statistika o prometu kovanica, ali se procenjuje da godišnje ostane oko tri miliona evra u maloprodaji zbog zaokruživanja.
Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili “pare”, ipak volšebno negde nestaju.
Stručnjaci objašnjavaju da nema prekršajnih naloga u ovakvim slučajevima i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na “pravilu zaokruživanja”, odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.
Matematika je jasna i kaže da će, na primer, posle 100 kupaca kojima je iznos sravnjen na nula dinara, u kasi biti najmanje višak od 10 do 50 dinara. Izrada kovanog novca je izuzetno skupa, što je prvenstveno posledica rasta berzanskih cena metala. Kod manjih apoena od jednog i dva dinara, cene izrade premašuju nominalnu vrednost. Uprkos tome, kovanje je neminovno jer je jedan dinar osnovna novčana jedinica u Republici Srbiji.
Ostavi komentar