"Velike kompanije sada plaćaju ceh loše procene iz 2020."

Ove nedelje, Meta (bivši Facebook) i Salesforce napravili su velike rezove, pridruživši se firmama kao što su Stripe, Snap, Netflix i Oracle, koje su sve nedavno najavile svoje runde otpuštanja

Sve su to veoma različite kompanije, ali imaju jednu zajedničku stvar: brzo su rasle kako je pandemija izazvala potražnju za digitalnim proizvodima i uslugama — i uhvaćene su na nogama kada je kombinacija povratka (relativne) normalnosti, rasta kamatnih stopa , a inflacija je zaustavila dobra vremena.

„Na početku COVID-19 početkom 2020. godine, svet se brzo kretao onlajn i nalet e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će to biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije“, Zakerberg napisao je u dopisu zaposlenima zašto otpušta 11.000 radnih mesta u Meti.

„I ja jesam, pa sam doneo odluku da značajno povećam naše investicije. Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao“, napisao je on.

Ni on nije bio jedini, sa mnogim drugim tehnološkim svetlima koji su u poslednje vreme izražavali slična razmišljanja: „Previše smo zapošljavali za svet u kome se nalazimo“, napisali su osnivači Stripe-a u dopisu zaposlenima u kojem su najavljivali da će otpustiti 1.000 radnika, ili 14% njenog osoblja.

Sve ovo postavlja prirodno sledeće pitanje. Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci — za koje se generalno pretpostavlja da su dokazani, inteligentni, sposobni poslovni lideri sa pristupom brdima vrednih podataka — tako pogrešno shvatili situaciju?

U duhu pravičnosti, to nije bilo sasvim nelogično. U prvim danima pandemije, nekoliko kompanija je pauziralo zapošljavanje ili otpuštalo kao meru uštede, pod pretpostavkom da će kriza usporiti ekonomiju.

„Biće potrebno dosta vremena — možda nekoliko kvartala — pre nego što budemo sigurni da je virus obuzdan“, napisala je ugledna kompanija rizičnog kapitala Sekuoia u memorandumu iz marta 2020. upozoravajući startape na teška vremena koja su pred nama. „Biće potrebno još više vremena da se globalna ekonomija oporavi. Neki od vas će možda osetiti smanjenje potražnje; neki od vas možda će se suočiti sa izazovima ponude.“

Umesto toga, desilo se suprotno, pošto su ljudi provodili više vremena kupujući na mreži, gledajući video snimke na IouTube-u ili TikTok-u, igrajući igrice poput Roblok-a ili „Among Us“ i generalno ulivajući dolare u tehnološki sektor. Startapi su prikupili novac u količinama koje suze za oči, čak i kada su velike tehnološke kompanije videle da su njihove cene akcija porasle. Čak je i industrija PC računara koja se dugo patila doživela renesansu jer su ljudi kupovali novu opremu za rad od kuće.

Lako je zamisliti kako je taj iznenadni preokret izgledao kao druga šansa, prilika da se udari dok je gvožđe vruće i juri velike ambicije. Sa niskim kamatnim stopama, visokim procenama i radom na daljinu koji nudi nivo pristupa talentima bez presedana, osećao se kao ključni trenutak u istoriji tehnologije. Lideri poput Larija Elisona iz Oracle-a otišli ​​su toliko daleko da su hvalili alatku za video konferencije Zoom, dragu osobu iz ere pandemije, kao „osnovnu uslugu“ koja je trajno preokrenula radni svet.

Ipak, odavno postoje znaci da dobra vremena neće trajati večno. Pre skoro godinu dana, Zoom je izvestio o rastu koji je bio znatno ispod očekivanja Volstrita, u znaku da će dostupnost vakcina i generalno ponovno otvaranje globalne ekonomije oslabiti oslanjanje na tehnologiju. Tokom leta, Roblok je rekao da očekuje da će poslovati sa gubitkom u doglednoj budućnosti jer je njegova mlađa korisnička baza provodila više vremena na otvorenom. Tehnologija i dalje igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu, ali više nije centar univerzuma.

Tako da je razumljivo, u izvesnoj meri, da su osnivači poput Zakerberga ulagali kao da se svet zauvek promenio. Ali opet, ništa ne traje večno. I ova kockanja su na kraju koštala hiljade ljudi života, ako ne i dovela ih u opasnost od deportacije iz SAD u slučaju imigrantskih tehnoloških radnika.

Pozitivno je da Zakerberg i drugi izvršni direktori preuzimaju odgovornost za svoje greške ovde. Ali ovi lideri su takođe pokazali zapanjujuću naivnost u najboljem slučaju i direktan neuspeh mašte u najgorem slučaju kada kažu da to nisu očekivali.