Od 1. avgusta, neke banke su povećale naknade za pojedine usluge koje su povezane s platnim računima. Kao što je i najavljeno, da bi zaštitila standard građana, oglasila se i Narodna banke Srbije setom mera i propisa. Dušan Uzelac sa sajta Kamatica kaže za RTS da je to vanredna aktivnost i pozitivna reakcija NBS-a na akcije nekih banaka.
Narodna banka Srbije je povećala referentnu kamatnu stopu na tri odsto. Dušan Uzelac je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavio da je to mera u setu mera protiv inflacije. "To je mehanizam zaštite sistema. Kada NBS podigne referentnu kamatnu stopu, kao krajnji rezultat to je mera protiv inflacije", kaže Uzelac.
To, kaže, nije strašno i možda će se dešavati u narednom periodu.
"Najgori scenario je da građanima budu rate veće od 10 do 20 odsto. I sa strane euribora se očekuje blago povećanje iz meseca u mesec. To je u korak sa ostalim poskupljenjima, i novac poskupljuje", navodi Uzelac.
Navodi da sve što se dešava u Evropi dešava se i kod nas.
"Oni imaju problema sa energentima, i inflacija je nešto što drma to područje. Mi smo uvezli taj deo inflacije i ovako se branimo. Sada će štednja građana postati isplativija. Banke su do sada plaćale na štednju niske kamatne stope, a sa ovim merama to može da se promeni. Banke će možda izaći sa ponudom za štednju boljim nego što je to bilo u prethodnom periodu", ističe Uzelac.
Banke u Srbiji u narednih godinu dana neće povećavati naknade i provizije.
"To je vanredna aktivnost. Pozitivna reakcija NBS-a na akcije nekih banaka. I to je na nivou džentlmentskog sporazuma da se prate povećanja, da sve promene tarifa prvo dođu do NBS. Sada je ušla u segment da zaštiti građane od naglih poskupljenja. Nisu sve banke dizale cene usluga, pa je zato ovo na nivou nekog dogovora", ukazuje Uzelac.
Ima paketa računa, dodaje, koji mesečno koštaju 600 ili 700 dinara.
"Neke banke nude i putno osiguranje, ali je taj paket skuplji. Taj osnovni paket je na nivou od 150 dinara, koji sadrži osnovne stvari: račun, karticu, elektronsko bankarstvo. Nedostaju građani koji bi to poredili i donosili odluku na osnovu procene, a ne na osnovu boje banke ili ne znam ni ja čega", navodi Uzelac.
Isporuka kartice, promena pina, to su neke sitnije i ređe korisničke usluge koje su skočile sa recimo 100 na 800 dinara, ističe Uzelac.
"Na sve to postoje i banke koje imaju nekorektne troškove, na primer plaćanje kju-ar kodom naplaćuju više nego elektronsko plaćanje. Bankomat druge banke će uvek više naplaćivati, osim ako nemate paket računa, to je prosto opšta informisanost", dodaje Uzelac.
Prema njegovim rečima, osnovni račun je tekući račun, debitna kartica, elektronsko i mobilno bankarstvo.
"Ako biste hteli neku savremeniju karticu ili nešto drugo, platićete više. Nije uračunata SMS notifikacija, i to je dodatna usluga. Svaka transakcija u banci generiše neki trošak. Da biste proverili stanje na bankomatu, mora da se desi nešto u pozadini", kaže Uzelac.
Finansijska odgovornost je na građanima i to da li smo se prezadužili nije odgovornost banke, smatra Uzelac. Vi kada odete u banku i tamo piše savetnik za stanovništvo, to nije savetnik, to je prodavac, dodaje Uzelac.
"Najbitniji savet je kada vam nešto ne odgovara promenite. Ovaj talas poskupljenja je i došao zato što su oni shvatili da se niko ne buni. Mi smo stvarno narod koji se ne buni na novac. Novac ovde ima potpuno drugu dimenziju u odnosu na ostatak sveta. Prosto ga doživljavamo kao usputan i lako je biti banka kada je narod takav", zaključio je Uzelac.
dobar dan kamatica,.
Hvala, korisna informacija, srdacan pozdrav