Naplata dugova u Srbiji postaje sve agresivnija. Zaostali dugovi veliki su problem i mnoge firme ne mogu da ih naplate od građana, pa pribegavaju različitim metodama „ubrzanog naplaćivanja”.
Kako se za male iznose kompanijama ne isplati da tuže dužnike (prema nezvaničnim informacija za dugove manje od 30.000 dinara tužba je neisplativa) ima i onih koji se služe slabom informisanošću građana.
Tako je jedna od kompanija, koja nudi kozmetiku preko kataloške prodaje, jednom dužniku zapretila da će njegov dug (manji od 5.000 dinara) proslediti Kreditnom birou.
Postavlja se, međutim, pitanje ko uopšte može zaduženja građana da prosleđuje ovoj instituciji, kao i ko sve ima uvod u te podatke. Osim toga, kruže i dezinformacije da se sva naša dugovanja prema mobilnim operaterima beleže takođe u Kreditnom birou.
Kako je istraživao portal Kamatica, iako se uposlednje vreme priča da pristup podacima iz Kreditnog biroa imaju čak i prodavci kozmetike, to apsolutno nije tačno.
Uvid u podatke može imati samo građanin, odnosno pravno lice i banka, odnosno institucija koja pruža finansijsku uslugu. Još jednom napominjemo da se izveštaj može dobiti samo na osnovu potpisane saglasnosti klijenta finansijskoj instituciji koja pruža uslugu, a jednom potpisana saglasnost nije trajna i može se opozvati.
Povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa tehnički može obaviti samo ovlašćeno lice u banci ili drugoj instituciji koja ima potpisan sporazum sa Udruženjem banaka Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ili neke druge usluge, klijentu se obrazac saglasnosti na potpis uručuje lično u banci.
Banke, lizing kompanije i državni fondovi šalju podatke o klijentima u Kreditni biro i koriste izveštaje Kreditnog biroa, dok mobilni operateri,Dajners i Državna lutrija Srbije samo koriste izveštaje Kreditnog biroa.
Iako je najavljeno da će Kreditni biro beležiti i dugovanja prema mobilnim operaterima, to još nije moguće.
Šta radi Kreditni biro
Pri stupanju u poslovne odnose sa novim klijentom svaka banka zahteva izveštaj Kreditnog biroa, koji može dobiti elektronskim putem isključivo uz potpisanu saglasnost klijenta.
Kreditni biro je centralni nacionalni registar podataka o novčanim obavezama pravnih i fizičkih lica prema poveriocima i o njihovoj urednosti u izmirivanju tih obaveza.
Podaci se ažuriraju na dnevnoj osnovi, a dostavljaju ih sve banke, davaoci lizinga, državne agencije i fondovi. Institucije koje dostavljaju podatke su odgovorne za tačnost i ažurnost podataka koji se iskazuju u izveštajima.
Izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve podatke o tekućim i potencijalnim obavezama građana i pravnih lica. Pod tekućim obavezama podrazumevaju se obaveze po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava. Potencijalne obaveze predstavljaju podaci o datim jemstvima (žiranti) po kreditima drugih građana.
Ovo znači da sem ovih podataka Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li je neko uredan ili neuredan platiša.
Po izveštaju Kreditnog biro smatra se da ste uredni platiša ukoliko svoje obaveze izmirujete u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze, iako je rok od 60 dana ono što u praksi svakako ne funkcioniše, jer vas iz banke već dan nakon propuštene uplate zovu i podsećaju da imate neizmirenih obaveza, Kreditnom birou se prijavljuju obaveze koje nisu izmirene duže od 60 dana.
Podatke o građanima banke i ostale institucije dostavljaju Kreditnom birou na osnovu sporazuma potpisanog sa Udruženjem banaka Srbije, a svi podaci su potpuno zaštićeni tretmanom poslovne tajne.
Neuredni dužnici
Kreditni biro je institucija koja je osnovana kao podrška zdravom i uspešnom bankarskom i finansijskom sistemu koji se pre svega zasniva na finansijskoj disciplini i prihvatljivim zaduženjima.
Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke.Istovremeno, Kreditni biro je „čuvar naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti.
Svi koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici. Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza.
Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjenje, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmicu ili karticu. Bitno je napomenuti da odluku o odobrenju usluge ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka, odnosno finansijska institucija.
Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o prihodima klijenta, niti postoji mogućnost uvida u stanje na računima građana, Kreditni biro ne može da učestvujeu donošenju odluke o odobrenju ili odbijanju nekog zahteva.
Ako se docnje po kreditima u kreditnom birou čuvaju 3 godine, molim da mi odgovorite zašto docnje iz 2009 i 2010 nisu uklonjene već i dalje stoje.
Kako da se odbranimo od kompanija koje prodaju kozmetiku a pismeno nam prete kreitnim biroom. Posto te pretnje nisu po zakonu da li je moguce da nam se ikako nadohnade te nezkonite pretnje. Da li je moguce da takve prijavimo.
Treba da budu srecni oni koje kreditni biro oznaci kao negativne, samo su vas spasli uzimanja kredita. Takvo zlo vam ne treba, dobro razmislite i ne pokusavajte da zivite izvan svojih mogucnosti.
Kako napraviti prijavu na nelogicnost banke u kreditnom birou Kredit podignut 01.10.2016. godine , prva rata dospeva 01..11.2016, godine a kasnjenje u kredirnom birou je 71 dan. Ko je taja koji moze objasniti taj slucaj i kako je banka proracunala broj dana kasnjenja