U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a među populacijom sa najnižim primanjima taj udeo iznosi 16%. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%)
Bezgotovinsko plaćanje može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu digitalnim veštinama ili finansijskim resursima, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna za bankarske usluge, što bi dodatno proširilo socijalni jaz.
Pored toga što utiče na smanjenje sive ekonomije i povećava efikasnost naplate poreza, prelazak na bezgotovinsku ekonomiju donosi i nekoliko drugih prednosti za društvo. Među njima su smanjenje nekih bezbednosnih rizika kao što su krađe, niži transakcioni troškovi, posebno kada je reč o uštedi na vremenu i operativnim troškovima koji su povezani sa upravljanjem gotovinom, i povećanje udobnosti plaćanja.
S druge strane, bezgotovinsko poslovanje povezano je sa većim rizikom od digitalnih prevara, povećanom opasnošću od sajber napada, većom zavisnošću transakcija od tehnologije, višim troškovima po osnovu naknada za plaćanje, kao i većim rizikom od finansijske isključenosti ugroženih grupa.
Potonje je jedan od glavnih problema bezgotovinskih načina plaćanja, jer oni nisu dostupni svima. Bezgotovinsko plaćanje potencijalno može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu veštinama ili finansijskim resursima za učešće u bezgotovinskim transakcijama, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna i ne može da priušti bankarske usluge.
To može dovesti do njihovog isključenja iz određenih vrsta transakcija, kao što su onlajn kupovina ili elektronska trgovina. Na kraju, ova isključenja iz bezgotovinske ekonomije mogla bi dodatno da prošire jaz u bogatstvu i povećaju finansijsku nesigurnost za ove grupe, navodi se u studiji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Kome je nedostupan račun u bankama?
Prema podacima Svetske banke, oko 11% stanovništva u Srbiji nema pristup bankarskim uslugama. Ovi ljudi bi bili u velikom riziku od ekonomske i socijalne isključenosti u slučaju brzog prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, upozorava se u istraživanju.
U poređenju sa ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, Srbija je na sredini kada je reč o relativnom udelu stanovništva koje ne koristi bankarske usluge, pri čemu se udeo u drugim zemljama kreće od 1% u Sloveniji do 56% u Albaniji. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine zemalja Jugoistočne Evrope, ona i dalje zaostaje za prosekom Evropske monetarne unije (EMU) i za mnogim zemljama Centralne Evrope u pogledu udela lica koja ne koriste bankarske usluge u ukupnom stanovništvu.
Podaci takođe pokazuju da su stariji ljudi, kao i oni koji žive u seoskim područjima, manjine i siromašni izrazito zastupljeni u kategoriji lica koja ne koriste bankarske usluge, što sugeriše da su ove grupe pod najvećim rizikom da budu isključene iz finansijskog sistema sa širenjem bezgotovinskog plaćanja. Prema podacima Svetske banke, oko 16% najsiromašnijih u Srbiji nema bankovni račun, što je daleko iznad proseka stanovništva (11%). Udeo nezaposlenih među siromašnima u Srbiji znatno je veći nego u zemljama evrozone (2,6%), ali znatno ispod proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (21%).
Platne kartice i životni standard
Istraživanje ukazuje da je stopa posedovanja platnih kartica u grupi lica sa nižim dohotkom u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, znatno ispod ukupnog proseka stanovništva. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).
Stopa posedovanja platnih kartica u grupi siromašnijih lica u Srbiji je takođe znatno niža od ukupnog proseka stanovništva. Ovi pokazatelji sugerišu da je siromašna populacija u Srbiji podložnija riziku isključivanja iz bezgotovinske ekonomije od ostalih delova stanovništva, pri čemu je ovaj rizik za niže dohodne grupe u Srbiji izraženiji nego u drugim evropskim zemljama, ističe se u studiji.
Vezano za stopu posedovanja platnih kartica, rezultati pokazuju da je i prijavljena upotreba platnih kartica i mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji relativno skromna u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Uprkos značajnom razvoju bezgotovinskog plaćanja u protekloj deceniji, sa samo 46% odraslih lica koja su prijavila da koriste debitnu karticu za plaćanje, Srbija se rangirala znatno ispod proseka evrozone (81%), kao i proseka CIE (57 %), iako nadmašuje nekoliko zemalja CIE, kao što su Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.
Pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemlje je nešto slabija kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona za elektronsko plaćanje računa, jer prema istraživanju Svetske banke taj način bezgotovinskog plaćanja koristi svega 27% učesnika ankete, u poređenju sa 52% u evrozoni i 43% proseka CIE.
Što niži prihodi, to veći rizik
Podaci iz baze Globalnog indeksa finansijske uključenosti pokazuju da je stopa korišćenja digitalnih načina plaćanja u grupama sa nižim prihodima u mnogim zemljama, kao i u Srbiji, znatno ispod proseka ukupnog stanovništva. U Srbiji, samo 5% najsiromašnijih koristi svoje mobilne telefone za bezgotovinsko plaćanje u maloprodaji, dok 14% njih koristi mobilne telefone za plaćanje računa, što je znatno manje od ukupnog proseka stanovništva (27%). Istovremeno, rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji kod grupa sa nižim primanjima znatno je ispod proseka evrozone i zemalja CIE.
Ovo ukazuje da razlike u prihodima imaju ogroman uticaj na rizike od isključenosti iz bezgotovinskog plaćanja, pri čemu je ovaj faktor u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama CIE. Ovo je posebno važno, imajući u vidu očekivani prelazak sa tradicionalnih kartica na digitalne načine plaćanja u maloprodajnim i onlajn transakcijama. Sa nastavkom tog trenda, rizici da grupe sa niskim primanjima budu isključene iz finansijskog sistema postaju sve veći, zaključuje se u studiji.
Ostavi komentar