Kina je za nemačke i evropske firme sve manje atraktivna kao mesto za širenje proizvodnje i nove investicije. Ona je i dalje veliki igrač, ali se sve jasnije osećaju posledice nove Si Đinpingove ekonomske politike
Rezultati najnovije ankete Evropske privredne komore u Kini pružaju otrežnjujuću sliku poslovne klime u toj zemlji. Izjalovile su se nade u snažan oporavak kineske privrede nakon obimnog zaključavanja tokom pandemije. Više od polovine nemačkih kompanija očekuje da će se industrija 2023. razvijati nepromenjeno ili gore, iako je Kina napustila svoju politiku strogog karantina s prisilnim zatvaranjem fabrika i teretnih luka.
Uprkos smanjenim poslovnim očekivanjima, više od polovine nemačkih kompanija (55 odsto) namerava da nastavi da ulaže u Kinu i u sledećih nekoliko godina. Međutim, tokom pandemije 2020. i 2021. to je planiralo više od 70 odsto anketiranih firmi. I kada danas kompanije ulažu uprkos svim problemima, 62 odsto uglavnom to čine kako bi ostale konkurentne na kineskom tržištu. No, gotovo svaka četvrta firma želi da smanji svoja ulaganja – što je znatno više nego za vreme pandemije.
Šezdeset odsto firmi očekuje lošije tržišno okruženje, a više od 40 procenata strahuje od posledica geopolitičkih napetosti u obliku sankcija ili kontrole izvoza. Neizvesnost oko daljih posledica rata u Ukrajini i sukoba oko Tajvana takođe loše utiču na očekivanja. Svaka četvrta firma navodi da su i nastojanja Pekinga da se više odvoji i postane nezavisniji od drugih zemalja jedan od razloga za manje ulaganja.
Isti broj ispitanih firmi teži diverzifikaciji lanaca snabdevanja, pri čemu jedna od pet kompanija planira da više ulaže u neke druge zemlje. A više od 16 odsto ima pripremljene planove čak i za moguće potpuno povlačenje iz Kine ako dođe do najgoreg.
Negativni rekordi u poslovnoj klimi
Kina nije izgubila atraktivnost samo za nemačke, već i za veliki deo evropskih firmi. Prema nedavno objavljenom istraživanju, u 570 evropskih kompanija poverenje u ekonomske izglede Kine bledi. A i profit se smanjuje – 64 odsto ispitanih evropskih kompanija izjavilo je da je postalo teže poslovati u Kini. To je negativan rekord. Kao problemi se navode teškoće u pristupu tržištu, kao i ograničenja koje postavlja vlada.
Osim toga, često ne postoji poštena konkurencija između domaćih i stranih firmi. Više od četvrtine preduzeća žali se na prisilni transfer tehnologije.
Sve izraženiji nacionalistički kurs šefa države i stranke Sija Đinpinga oseća se sve više, kaže za DW Jerg Vutke, dugogodišnji generalni direktor u BASF-u i bivši predsednik nemačke i evropske privredne komore u Kini. Postoji, kaže, „snažna nacionalizacija u nekim oblastima, gde postoji jasan stav: ’stranci nam više ne trebaju, pa ih tu više ne puštamo na tržište’.“
Kina gubi svoj sjaj
U poređenju s ranijom politikom otvaranja, u Kini sada dominira „politika koja mnogo više naglašava zatvaranje“, kaže Vutke. Međutim, u toj novoj orijentaciji Sija Đinpinga postoji veliki problem, dodaje on: „Kina bi trebalo da postane nezavisnija od sveta, ali želi da svet postane više zavisan od Kine. I naravno, to ne ide zajedno s globalizacijom.“
Toj krizi poverenja kraj se za sada ne nazire: „Nema očekivanja da će se regulatorno okruženje zaista poboljšati u sledećih pet godina“, kaže Vutke.
Pa koja je onda uloga još uvek predviđena za evropske i zapadne partnere u trgovinskoj i industrijskoj politici?
„Sigurno je da će Kinezi i dalje pažljivo odnositi prema velikim kompanijama – one im donose tehnologiju, ali i radna mesta. To je svakako slučaj sa automobilskom i hemijskom industrijom, ili sa mašinogradnjom. Ali, moramo i da priznamo da smo mi zapravo ostali ovde (u Kini) ispod našeg potencijala“, naglašava Vutke.
Firme iz EU u 2022. prodale su samo 23 odsto više robe u Kini nego u Švajcarskoj. „Verovali ili ne, 6,4 miliona kontejnera otišlo je iz Kine u Evropu, ali se iz Evrope u Kinu vratilo samo 1,6 miliona kontejnera. To znači da je u mnogim aspektima Kina mnogo više zavisna od našeg tržišta nego mi od njihovog. A to je u suštini žalosna činjenica, jer je tamošnje tržište dovoljno veliko“, kaže Vutke.
Sve glasnije kritike
Poznati američki hedž-fond menadžer Stenli Drukenmiler nekada je bio poznat po svom nepokolebljivom uverenju u rast Kine. On je tako pre pandemije preduzetničku energiju u Kini opisao kao „Njujork na kreku“.
Ali, ta vremena su prošla. Početkom juna taj bivši saradnik Džordža Soroša rekao je da je Kinu otpisao kao destinaciju za investicije. Drukenmiler takođe je uveren da s nastavkom političkog kursa Sija Đinpinga Kina ugrožava ambiciozne ciljeve ekonomskog sustizanja ili prestizanja SAD.
„Kad gledam u budućnost, u sledećih 10 ili 15 godina, ja to jednostavno ne vidim. Ako ne dođe do promene na vrhu, mislim da će im privreda biti veoma usporena“, rekao je Drukenmiler početkom juna Investicionoj konferenciji u organizaciji Blumberga. Ako ove godine u Kini uopšte i dođe do ikakvog značajnog porasta, biće to samo nešto kao iznenadni i kratak nalet energije, kao kad pojedete ili popijete nešto u čemu ima mnogo šećera. „Očekujemo porast nivoa šećera ili neku vrstu snažnog rasta u sledećih šest do devet meseci. Ali, dugoročno gledano, ne vidim Kineze kao veliki izazov za SAD u smislu snage privrede i rasta.“
Poznavalac Kine Jerg Vutke je nešto veći optimista. U situaciji kada se privreda suočava sa problemom sve starijeg stanovništva, kada postoje veliki problemi u sektoru nekretnina, gde su lokalne samouprave veoma zadužene i gde manjim bankama preti bankrot, Kina bi možda i mogla da pokuša da se vrati svojoj nekadašnjoj otvorenosti. Tada bi opet moglo da počne da važi načelo „ekonomija ispred ideologije“, kaže Vutke. I zaključuje da to sigurno ne bi bila loša opcija za evropske firme.
Ostavi komentar