I sada smo u poziciji da korpa košta isto ili približno kao u zemlji u kojoj je plata tri puta veća, objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović
Posle mesec i po dana od kada su potrošači krenuli sa bojkotom velikih trgovinskih radnji, zbog visokih cena hrane, utisak je da generalno ima više akcija, ali ne i trajnih sniženja. U Udruženju „Efektiva”, koje je pokrenulo ovu akciju, kažu da objekti velikih lanaca nemaju posećenost kao ranije, da je jedan trgovac smanjio plate zaposlenima zbog pada prihoda, da je bilo otpuštanja radnika zaposlenih preko omladinske, kao i da je najveći efekat bojkota to što potrošači traže alternativu prilikom kupovine.
– Nastavljamo naše akcije, sledeće nedelje bojkotujemo još jedan veliki lanac, a onda ćemo opet sprovesti anketu i pitati potrošače šta misle šta je to što bismo sledeće mogli da organizujemo. Imamo predloge da to bude bojkot jednog trgovca na mesec dana ili da se fokusiramo na određene proizvode ili dobavljače za koje se ustanovi da su nekorektni sa cenama – kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja.
Pritisak koji prave potrošači uzdržavajući se od kupovine i kažnjavajući svoje trgovce zbog previsokih cena ima efekta, ali nije jedini način da se situacija na tržištu stabilizuje. Nisu to ni najavljeni novi propisi koji bi „uveli u red sve one koji divljaju sa cenama”, jer je to često kontraproduktivno, ali nešto mora da se menja.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za „Politiku” da je bojkot vrlo efikasno sredstvo ako se razumno sprovodi, naročito ako je oštar i selektivan i tada je vrlo jak instrument u rukama potrošača.
– Da bismo uredili tržište, ipak je potrebno da država obezbedi konkurenciju. Ne da kontroliše cene, jer je to uvek put u propast. Kontrolisati 0,5 odsto ukupnog broja artikala je površno i nije nikakva kazna za maloprodavce jer oni to lako mogu da nadoknade – objašnjava on. Rešenje je, smatra, da se ustanove tačke na kojima se cene „zidaju” i da se u tom smeru deluje. Besmisleno je, smatra naš sagovornik, baviti se posledicama.
Stevanović smatra da cene u Srbiji nisu mnogo više nego u zemljama zapadne Evrope, ali da je nelogično da su približne tržištima koja su inače skuplja i kada je reč o radnoj snazi, troškovima zakupa i generalno. Država nam je jeftinija, a imamo cene kao u Nemačkoj, pa još kada znamo da nije tako bilo pre kovida, niti smo imali mnogo nerazumne mere koje bi dovele do tolikog rasta cena. I sada smo u poziciji da korpa košta isto ili približno kao u zemlji u kojoj je plata tri puta veća, objašnjava Stevanović.
Najnovije istraživanje koje je povodom Dana potrošača sprovela Evropska komisija je inače pokazalo da je oko 38 odsto građana EU zabrinuto da neće moći da plate račune, dok je 35 odsto njih izjavilo da strahuje da neće biti u mogućnosti da priušte svoju omiljenu hranu. Sličnih podataka za Srbiju nemamo, ali nije sigurno bolja nego u EU. Da je situacija sa cenama problematična, dokazala je i Komisija za zaštitu konkurencije, koja je pokrenula postupak protiv velikih lanaca zbog mogućeg dogovora o cenama.
Na pitanje da li ishod ovog postupka koji je i dalje u toku može da utiče bitnije na tržište, Stevanović kaže da to zavisi i od visine kazne, ukoliko se dokaže krivica trgovaca.
– Manja kazna bi značila da se trgovcima možda više isplati da plate taj iznos i nastave da rade po svome i protiv zakona. Ako se to desi, komisija ništa nije uradila. Akcije koje sprovode potrošači je takođe poziv da svi rade svoj posao – kaže on.
Cene su, smatraju ekonomisti, rasle u celom lancu, imali smo i inflaciju, ali su one otišle više nego stopa inflacije. Činjenica je da se niko u ovim okolnostima neće odreći svojih očekivanja, a posebno trgovci koji za sada nude samo više promotivnih akcija, ali ne i trajno sniženje većeg broja artikala kako se, na primer, dogodilo u Hrvatskoj.
Stevanović podseća da je zadatak države da se bori protiv kartela, ali za veću konkurenciju. Ko je to ko bi mogao da uvede ravnotežu, novi diskont, veliki lanac?
– Ne postoji nezadovoljena tražnja na našem tržištu, novi igrač bi trebalo da uzme deo kolača. Svakako bi trebalo da bude cenovno konkurentan. Utisak je da se jedini diskonter kod nas uspavao, i dalje je jeftiniji od konkurenata, ali ne kao na drugim evropskim tržištima na kojima posluje. Znači, novi igrač može da bude i diskonter poput „Aldija”, „Eurospina” – objašnjava naš sagovornik.
Aplikacija je bila dobar potez
Da bi akcija poput bojkota velikih lanaca bila uspešna, ona mora da ima snagu i da se optimalno ponavlja. Nema smisla da ona bude kontinuirana. Bojkot bi trebalo da bude usmeren i prilično radikalan kako bi se videle posledice. U protivnom, manja šteta koju trgovci trpe nije nešto što oni ne mogu da nadoknade.
Jedan od dobrih poteza je bio poziv na gašenje aplikacije jednog lanca jer je to ozbiljan udarac na trgovca. Aplikacija im služi da optimizuju zalihe i kada je ugasite oni imaju više otpisa. To je, na primer, efikasna i targetirana akcija, kažu naši sagovornici.
Ostavi komentar