Komitet za otvoreno tržište Federalnih rezervi (Fed) počinje danas dvodnevni sastanak. Analitičari očekuju da će kamatne stope ostati nepromenjene drugi put zaredom i usvojiti taktiku čekanja na efekte politike predsednika Donalda Trampa. Ovo izaziva veliku nesigurnost u SAD
Na prvom sastanku u godini krajem januara, Fed je ostavio nepromenjenu centralnu kamatnu stopu na nivou između 4,25 i 4,50 odsto. Odluka je označila pauzu nakon tri smanjenja troškova zaduživanja.
Pauza će se, prema očekivanjima većine eksperata, nastaviti i na drugu ovogodišnju sednicu. Predsednik Centralne banke Džerom Pauel rekao je na saslušanju u Kongresu SAD u februaru da su kamate dovoljno niske i da se Fed suočava sa neizvesnošću i nepoznanicama, zbog čega se ne žuri sa menjanjem kamatnih stopa.
Daleko najvažniji izvor neizvesnosti je politika američkog predsednika Trampa. Otkako se 20. januara vratio u Belu kuću, a posebno poslednjih nedelja, uneo je dosta nestabilnosti u domaću i svetsku ekonomiju svojim nepredvidivim i svakodnevno promenljivim tarifnim odlukama.
Ekonomisti su gotovo jedini koji se slažu da je ova vrsta agresivnog trgovinskog protekcionizma, čak i prema najbližim saveznicima i ekonomskim partnerima SAD, štetna i da bi, uz kontramere zemalja, mogla da dovede do rasta inflacije, koja je u februaru iznosila 2,8 odsto i do sada daleko od cilja FED-a od dva odsto. Trampova tarifna politika nosi i rizik od recesije.
S druge strane, još nije jasno kakav će biti stvarni uticaj mera za smanjenje javne potrošnje i federalne administracije, koju u SAD nadgleda najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, kao i najavljeni fiskalni paket koji, pored ukidanja regulatornih mera, predviđa smanjenje poreza, posebno za kompanije i najbogatije.
Ove mere, uprkos kontroverznosti, koje su dovele do brojnih pravnih sporova, a neke poteze su čak i privremeno suspendovali sudovi, mogle bi da imaju bar neke pozitivne posledice po privredu.
Prema Pauelu, Fed će sačekati „neto efekat“ svih ovih mera da vidi šta to znači za ispunjavanje mandata centralne banke. Ovo je dvojne prirode jer se Fed-u, pored stabilnosti cena, brinu i povoljni uslovi na tržištu rada. „Ne treba da žurimo, u dobroj smo poziciji da sačekamo više jasnoće“, rekao je Pauel nedavno u Njujorku, prenosi francuska novinska agencija AFP.
Tramp, međutim, očekuje da će Fed preduzeti mere za stimulisanje privrede, što pre svega podrazumeva snižavanje kamatnih stopa. Stoga nije isključeno da, slično kao u prvom Trampovom mandatu, dođe do sukoba između Bele kuće i centralne banke, i snažnog pritiska na Pauela i celo telo centralne monetarne politike.
Ostavi komentar