Tradicionalna sorta šljive pred nestajenjem zbog klimatskih promena i bolesti

Stručnjak za voćarstvo otkriva koje voće je još ugroženo, a koje doživljava novu slavu

Klimatske promene imaju sve veći uticaj i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.

- Prva asocijacija kada se priča onestajanju, to je svima dobro poznata sorta šljive madžarka ili požegača, ali ne samo zbog klimatskih promena, nego i zbog određenih bolesti šarke šljive virusnog oboljenja. Sigurno da klimatske promene, ne samo da ne pogoduju nama, nego i voću, problem su kod jagodastog voća. Tu imamo značajno smanjenje proizvodnje i kod maline, i kod kupine, borovnice i svog drugog voća, tako da proizvođači i u Srbiji i u svetu iznalaze razne načine za prevazilaženje tih sve ekstremnijih pojava - rekao je za RINU dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Leposavić je voćarima savetovao da ove jeseni nastave da sade tradicionalne sorte.

- Vrlo često mi postavljaju ta pitanja, s obzirom na veoma visoke temperature u našem kraju, ali i u celoj Srbiji imamo pojavu da smokva lepo rađa. Ljudi su u dilemi i pitaju se, da li treba da sadimo smokve i to neko južno voće, naš savet iz Instituta za voćarstvo je svakako da radimo i sadimo ono što su naši stari. Znači, šljive, jabuke, trešnje, višnje i da se to voće samo malo modifikuje i da se po mogućstvu obezebedi voda za zalivanje. Sve češće se naši proizvođači odlučuju za postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu - pojasnio je on.

Kada je u pitanju najprofitabilnije voće, dr Leposavić je naglasio da su ove godine voćari imali dosta dobrih rezultata sa višnjom, s obzirom na sveukupnu situaciju na svetskom tržištu malina, kraljica srpskih voćnjaka je ono što treba saditi i gajiti.

- Vredi pokušati da se revitalizuju prilično zapušteni zasadi, isto tako, malo veći problem je kod jabuke, ališljiva je, kao nacionalna voćna vrsta preporuka za sadnju našim voćarima- zaključio je dr Leposavić.