Bogataši koji i zarađuju na krizi izazvanoj pandemijom korona virusa neće pretrpeti štetu, račun će platiti običan čovek, kao i posle finansijske krize, krize nekretnina, ekonomske krize, ocenio je profesor ekonomije Hajnc-Jozef Bontrup u komentaru za Frankfurter Rundšau
U tekstu koji je danas preneo Dojče vele (DW) autor piše da je „još pre korone Nemačka bila politički i ekonomski podeljena zemlja“ i dodaje da je 40 godina neoliberalizma ostavilo trag, da se“ država, pre svega socijalna država, sve više diskredituje, a zarada stvorena na zajedničkom radu preraspodeljuje se bogatima“.
Vladavina finansijskih tržišta nije okončana, a tržišta rada su usitnjena na prekarizovana mala tržišta rada. Nezaposlenost je pretvorena u poslove sa manjim brojem sati, a siromaštvo je poraslo. Naposletku i koncentracija moći u rukama velikih koncerna je porasla. Još uvek ništa od ekonomske demokratije. Veliki deoničari još uvek vladaju autokratski, gore nego ikad. A u politici je jedna nemačko-nacionalna, desničarska partija ušla i u savezni i u sve pokrajinske parlamente, piše Bontrup.
On dodaje da sada „u vreme korone, kao i u svetskoj finansijskoj krizi, krizi na tržištu nekretnina i ekonomskoj krizi od 2007 do 2009. vaskrsavaju iz groba britanskog ekonomistu Džona Mejnarda Kejnsa (1883-1946), kojeg inače toliko preziru neoliberalni duhovi“ i „svi, pa i radikalni vernici tržišta, prizivaju državu da interveniše u ekonomiji koja je doživela slom“.
„Privatnici nisu u stanju da upravljaju krizom. Prihod svih Nemaca će ove godine opasti za sedam odsto. Potrebne su nam dve do tri godine da se oporavimo od toga, ali samo ako ne dođe drugi talas korone. Samo nemačka savezna država će ove godine da se dodatno zaduži za 218 milijardi evra“, ukazuje Bontrup dodajući da imućni ljudi koji čak i zarađuju na krizi neće pretrpeti štetu.
Isto kao posle finansijske krize, krize na tržištu nekretnina i privredne krize, trebalo bi da račun plate radne mase kao i oni koji svakako nemaju ništa. Doći će ekonomski kontraproduktivna i socijalno neprihvatljiva politika štednje i rezova, pošto se politička elita opet ne usuđuje da jače oporezuje posed bogataša, navodi autor.
On ukazuje da „jednom procentu Nemaca starijih od 17 godina pripada 35 odsto Nemačke, a deset odsto Nemaca poseduju čak dve trećine zemlje“, dok „demohrišćani i socijaldemokrate kao vladajuće partije to prećutno prihvataju“.
Bontrup je višedecenijski profesor ekonomije i portparol Radne grupe Alternativna ekonomska politika.
Ostavi komentar