Objavljena je nova serija analitičkih beleški Svetske banke u kojima se razmatra uticaj kovida 19 na zdravstvene sisteme, siromaštvo i blagostanje domaćinstava, obrazovanje, socijalnu zaštitu, tržišta rada i upravljanje kvalitetom vazduha na Zapadnom Balkanu
Svetska banka procenjuje da bi, u odsustvu reakcije država, preko 400.000 građana ovog regiona moglo da zapadne u siromaštvo, dok bi srednja klasa mogla značajno da se smanji.
"Mnogi od onih kojima preti nemaština trenutno nisu obuhvaćeni mehanizmima socijalne zaštite, a naročito su ugroženi neprijavljeni radnici bez pristupa osiguranju za slučaj nezaposlenosti i drugim vidovima podrške", navodi se u saopštenju.
U poređenju sa prosekom EU, niska i neefikasna potrošnja za zdravstvo po glavi stanovnika iz perioda pre izbijanja krize čini ovaj region posebno osetljivim kako na ovu, tako i na buduće epidemije.
Ovu osetljivost naročito povećava značajno zagađenje vazduha u više velikih gradova i sa njim povezana veća učestalost bolesti disajnih puteva, i to posebno ako se bolest bude ponovo javila naredne zime.
Pored toga, nužno zatvaranje škola u cilju rasterećenja zdravstvenog sistema dovešće do ozbiljnog gubitka znanja od koga će društvima možda biti potrebne godine da se oporave: procenjuje se da bi udeo građana bez osnovne čitalačke pismenosti mogao da poraste sa 53 na 61 odsto.
Uticaj krize na obrazovanje će se nesrazmerno mnogo odraziti na ranjive grupe, u kojima će veći procenat učenika skliznuti u funkcionalnu nepismenost, a možda čak i u potpunosti prekinuti školovanje.
Ostavi komentar