Izgledi za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u ovoj godini
Svetska banka procenjuje da će rast BDP-a u Srbiji ove godine iznositi 2,3 odsto, u 2024. tri odsto, a 2025. oko 3,8 odsto.
Kako su istakli predstavnici Svetske banke na današnjem predstavljanju izveštaja "Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan", rast regiona za ovu godinu iznosiće 2,6 odsto BDP-a.
Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara, naglasio je da su za ceo region i dalje najveći izazovi, pored geopolitičkih dešavanja, odnosno sukoba u Ukrajini, visoke cene energenata i hrane koji najviše utiču na inflaciju.
- Inflacija je kao fenomen prisutna u celoj Evropi, a pogotovo ovde u regionu. U većini zemalja Zapadnog Balkana je u 2022. bila dvocifrena, u proseku oko 12 odsto godišnje, što je rekord u poslednjih 15 godina - naveo je Pontara.
On je naglasio i da je Srbija bila predvodnik stope zaposlenosti koja je prošle godine dostigla 53,3 odsto, što je svojevrstan rekord za našu zemlju.
Što se tiče celog Zapadnog Balkana, prema navodima Svetske banke, on pokazuje znake otpornosti uprkos usporavanju privrednog rasta i nastavku uzlaznog trenda cena. Rast ekonomija Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore, kako kažu, premašio je nivoe zabeležene pre izbijanja pandemije uprkos posledicama napada Rusije na Ukrajinu, višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti.
Privatna potrošnja ključna
Izgledi za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a
na 2,6 odsto u 2023. godini, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja, najavljuje se u ovom izveštaju.
- Zapadni Balkan je pokazao izuzetnu otpornost uprkos značajnoj ekonomskoj turbulenciji. Da bi se i dalje uspešno nosile sa olujom koju izazivaju višestruki ekonomski šokovi, zemlje ovog regiona mogu da ostvare značajne rezultate sprovodeći reforme kojima se povećava produktivnost na srednji rok, kao što je ubrzavanje regionalnih integracija, unapređenje tržišne konkurencije, privlačenje kvalitetnijih ulaganja i otklanjanje prepreka za participaciju građana, i to naročito žena, u radnoj snazi - rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023, navodi se u izveštaju. U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022. i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta. Pa ipak, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.
Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize.
Pozitivni izgledi za Zapadni Balkan
Prema izveštaju, među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.
- Najsiromašnija domaćinstva troše daleko veći procenat svojih prihoda na energiju i hranu, a to su upravo dve stavke potrošačke korpe čije su cene najviše porasle - rekla je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.
Na srednji rok, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su pozitivni, iako su potrebne reforme za ubrzanje zelene tranzicije i otklanjanje ključnih strukturnih izazova.
- Trenutna energetska kriza naglasila je potrebu ubrzanja zelene tranzicije širom Evrope, pa tako i na Zapadnom Balkanu.Ključna polazna tačka je ubrzanje prelaska na utvrđivanje cena emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima primene fiskalnih mera namenjenih zaštiti životne sredine kojima se građani i privreda podstiču da smanje svoj ugljenični intenzitet - rekao je Ričard Rekord, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.
Jedna oblast u kojoj ulaganja mogu ostvariti značajne ekonomske rezultate na Zapadnom Balkanu jeste energetska efikasnost, dodaje se u izveštaju. Čak i samo umereno povećanje energetske efikasnosti privrede dovelo bi do velikih ušteda u emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalih proizvodnjom energije, povećalo dobit preduzeća, imalo značajne pozitivne efekte po društvo i pomoglo da se potrošači zaštite od budućih šokova koje može izazvati rast cena električne energije i gasa.
Ostavi komentar