Svetska banka prognozira bolje izglede Srbije za 2020, pa je u ažuriranom, oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta u uslovima pandemije kovida 19 smanjila prvobitnu prognozu pada BDP naše zemlje sa 3,5 na 3 odsto
Što se tiče ekonomija u okruženju, poređenja radi, Svetska banka procenjuje da će najveći pad ove godine imati Crna Gora, čak 12,4 procenta, i kosovska privreda - 8,8 posto.
Albaniju, prema projekcijama SB, očekuje pad od 8,4 odsto, Hrvatsku od 8,1, Rumuniju od 5,7, Bugarsku od 5,1, Severnu Makedoniju od 4,1 i Bosnu i Hercegovinu od 3,2 procenta prenosi Tanjug.
Svetska banka konstatuje da je srpska ekonomija, posle nekoliko godina solidnog rasta, ušla u recesiju izazvanu pandemijom kovida 19, koja je paralisala ekonomije u celom svetu.
Neposredni negativni uticaj na stanovništvo i ekonomiju u Srbiji ublažen je velikim fiskalnim paketom od oko 13 procenata BDP-a”, konstatuje ovaj međunarodni kreditor.
Dodaje se da zahvaljujući tom paketu mera nije došlo do značajnog povećanja nezaposlenosti, i da je pad BDP-a u drugom kvartalu od 6,4 procenta na godišnjem nivou bio manji nego u susednim zemljama.
Za iduću godinu Svetska banka prognozira umereniji rast srpske ekonomije po stopi od 2,9 posto, odnosno za 1,1 procenat sporije u odnosu na junsku projekciju, a istovremeno očekuje da će se rast BDP-a na nivo pre pandemije vratiti 2022 - 23.godine.
Ova srednjoročna perspektiva, kako se navodi u izveštaju, presudno zavisi od međunarodnih kretanja, uključujući uticaj kovida 19, ali i od brzine strukturnih reformi i političkih kretanja.
Za Srbiju je, po oceni SB, najvažnije da radi dalje na uklanjanju uskih grla za rast privatnog sektora, odnosno da otkloni prepreke za bolje poslovno okruženje i smanji birokratiju.
Prema mišljenju SB, negativni efekti pandemije će dovesti do malog porasta siromaštva u našoj zemlji ove godine, uz potencijalne dalje negativne rizike.
U izveštaju se navodi da se nakon nekoliko godina kontinuiranog smanjenja siromaštva u Srbiji očekuje blago povećanje te stope sa prošlogodiznjih 18,2 posto na 18,9 procenata ove godine, isključivo zbog rizika vezanih za dužinu trajanja i dubinu krize izazvane pandemijom i primene mera za njeno suzbijanje.
Takođe se konstatuje da je Srbija momentalno reagovala paketom fiskalnih i monetarnih mera na pandemiju.
Efekat je, navodi se, bio povoljan, ali je imao znatne fiskalne troškove, što može da se odrazi na nagli rast javnog duga i limitiranje prostora za buduće pakete podsticaja.U izveštaju se preporučuje intenziviranje reformskih procesa kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i kako bi se obezbedila radna mesta i prihodi, uz istovremeno jačanje otpornosti na eksterne šokove.
Svetska banka smatra da bi u fokusu trebalo da bude poboljšanje poslovnog okruženju i upravljanja kako bi se povećale privatne investicije, kao i napori na podizanju kvaliteta infrastrukture.
Istovremeno, upozorava se na problem starenja i pada stanovništva u Srbiji koji za posledicu može da ima smanjenje raspoložive radne snage, što bi potencijalno narušilo konkurentnost srpske privrede.U dokumentu se takođe ističe da bi uticaj klimatskih promena - češće i ozbiljnije suše i poplave - mogao ozbiljno da pogodi poljoprivredu i proizvodnju hrane i da znatno uveća troškove održavanja infrastrukture.
Napredak u savladanju ovih izazova presudno zavisi od brzine procesa pristupanja EU, pri čemu bi ubrzanje tog procesa moglo bi omogući pravovremeno usvajanje strukturnih reformi i brži i inkluzivni ekonomski rast, zaključuje Svetska banka.
Ostavi komentar