Status američkog dolara kao svetske rezervne valute i dominantnog medija globalne trgovine i investicija je u opasnosti, kaže nekoliko stručnjaka. Voren Bafet, međutim, nije zabrinut zbog takozvane dedolarizacije, na osnovu njegovih bikovskih komentara u protekloj deceniji
Voren Bafet iz (nešto) mlađih dana
“Naša valuta je rezervna i ne vidim opciju da bilo koja druga bude zauzme to mesto”, rekao je milijarder investitor i izvršni direktor Berkshire Hathawaya tokom godišnjeg sastanka deoničara svoje kompanije u maju.
Mislio je na mnoge zemlje koje drže velike količine dolarskih rezervi, piše Market Insider i dodaje da vlade širom sveta smatraju da je dolar sigurno i stabilno sredstvo za čuvanje vrednosti, na koje se mogu osloniti u međunarodnoj trgovini.
Bafet je bio još odlučniji tokom ranijeg sastanka sa investitorima Berkshire-a. Predvideo je da će se svet i dalje duboko oslanjati na dolar sve do 2065. godine.
“Mislim da će dolar biti svetska rezervna valuta još decenijama i mislim da su verovatnoće za to vrlo velike”, rekao je on. “Ništa nije sigurno, ali bih se kladio u mnogo novca na to.”
Čuveni investitor je čak sugerisao, tokom okupljanja svoje kompanije 2013. godine, da bi dolar mogao zauvek da zadrži dominantan položaj.
“Mislim da će Kina i Sjedinjene Države biti dve superekonomske sile, ali ne vidim – mislim da je to krajnje malo verovatno – da bilo koja valuta zamijeni američki dolar kao svetsku rezervnu valutu za mnogo decenija, ako ne i ikada”, rekao je.
Čarli Manger, Bafetov poslovni partner i Berkshireov potpredsednik, oglasio se sa sličnim porukom.
“Oh, mislim da će to i dalje biti rezervna valuta sveta za 20 godina”, rekao je Manger. “To ne znači da je to zauvek”, primetio je on, dodajući da čak i ako dolar prestane da bude svetska rezervna valuta, to ne bi bila velika stvar.
Jasno je da Bafet i Manger očekuju da će dolar ostati vodeći u narednim decenijama. Ali oni su u više navrata upozoravali američku vladu da ne oslabi dolar i kupovnu moć Amerikanaca tako što će preplaviti ekonomiju novcem.
“Trebalo bi da budemo veoma oprezni”, rekao je Bafet na ovogodišnjem sastanku. “Niko ne zna koliko daleko možete ići s papirnom valutom pre nego što se otrgne kontroli, posebno ako ste svetska rezervna valuta.”
Manger je imao sličan ton tokom sastanka 2015. godine. “Verovatno sam nervozniji od mnogih ljudi zbog štampanja puno novca i njegovog trošenja”, rekao je. “Mislim da je to uvek opasnije nego što ekonomska struka misli.”
Zaista, indeks američkog dolara – koji prati dolar u odnosu na korpu stranih valuta – pao je 6 odsto samo u protekloj godini. Pad je najvećim delom rezultat pada inflacije sa preko 9 odsto na 3 odsto u prošloj godini. To je povećalo očekivanja da će Federalne rezerve uskoro promeniti kurs i smanjiti kamatne stope, narušavajući privlačnost dolara za štediše.
Međutim, stručnjaci su krivili i istorijski iznos državne potrošnje tokom pandemije. Oni tvrde da je to podstaklo inflaciju i povećalo ponudu novca, što je narušilo kupovnu moć dolara i razvodnilo njegovu vrednost.
Bafet i Manger su možda u pravu po tom pitanju, a ako su u pravu i po pitanju globalnog statusa dolara, investitori koji se boje dedolarizacije mogu odahnuti, zaključuje Market Insider.
Ostavi komentar