Početak prošle godine obeležile su izjave kako analitičara, tako i bankara o novcu i njegovoj vrednosti. Izjave analitičara su počivale na teoriji da će u 2012. godini novac biti skupa i nedostupna roba.
Istovremeno su nas bankari uveravali da je došlo vreme za smanjenje kamatnih stopa i povećanje dinarskih plasmana, kao i nove bankarske proizvode posebno kreirane po potrebi klijenata.
Kako je po prirodi stvari novac uvek najskuplja roba koja se prodaje na tržištu, novac koji kupujemo od banaka nažalost nije pojeftinio. Godišnje statistike pokazuju trend smanjenja kamatnih stopa, i to za oko jedan odsto godišnje, ali ovaj trend definitivno nije dovoljan da bi se pozitivno odrazio na naše novčanike.
A naši novčanici su se maksimalno istanjili. Protekla godina je u punom mahu odrazila krizu na sve segmente naših života – privreda koja sve više tone, otkazi koji su mnoge koštali prihoda, inflacija od preko 12 odsto, nestabilan kurs dinara, povećanje PDV-a su samo neke od stavki koji smo doživeli i preživeli u prošloj godini.
Novac je na kraju, u 2012. godini ipak bio skupa i nedostupna roba. Kako se godina sve više približavala kraju, tako se smanjivala ukupna izloženost banaka, a kreditne aktivnosti su se usporavale.
Smanjenje kreditnih aktivnosti banaka je uprkos svim izjavama zvaničnika, ipak, bilo očekivano. Naime, sa svakim pomeranjem tržišta i povećanjem kašnjenja u otplati kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja, može se očekivati poskupljenje proizvoda i sve veća opreznost banaka pri odobravanju plasmana.
Jer, ipak, bankama ne ide u prilog loš klijent koji ne servisira svoje obaveze. A pronaći dobrog i solventnog klijenta koji može da plaća preskupe bankarske proizvode sve je teže. U prilog ovome ide i činjenica da je ovaj januar obeležen i poskupljenjem bankarskih proizvoda.
Iako je većina kreditnih proizvoda vezana za neku od promenljivih referentnih stopa, ovog puta u uslovima kreditiranja došlo je do povećanja marže kod određenih proizvoda. Naravno, na ovo treba dodati i uvođenje plaćanja PDV-a na usluge Kreditnog biroa, kao i sve veću prisutnost obaveze osiguranja od nezaposlenosti kod kredita, što automatski dovodi do povećanja ukupne cene kredita.
Tako se na primer kamatne stope za dinarske keš kredite kreću od 15,71 odsto do čak 30 odsto, odnosno EKS se kreće u rasponu od 19 do čak preko 45 odsto. Za keš kredite u evrima kamatne stope se kreću u rasponu od 5,35 odsto do 19,5 odsto, a EKS se kreće u rasponu od 6,64 odsto do čak 34 odsto.
Svakako uvek najinteresantniji krediti su krediti za refinansiranje obaveza čija je svrha u stvari da nam olakšaju otplatu postojećih obaveza i relaksiraju preopterećene novčanike. Ovih dana najaktuelnija je tema olakšanja otplate kredita – puno je onih koji su se upustili u očigledno neisplativ rizik i stanove kupili kreditima u švajcarcima, te su sad dužni i više od onoga što su uzeli na kredit.
Naravno, nisu samo oni u problemima. Problemi u otplati kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja su sve očigledniji. Naime, čak 12,1 odsto kreditnih kartica, 8,4 odsto dozvoljenog prekoračenja i 4,6 odsto kredita u korišćenju je u docnji.
I koliko god da ove činjenice u fokus stavljaju upravo kredite za refinansiranje, sama činjenica da se docnja povećava upravo govori o tome da je do plasmana sve teže doći. Jer, ako kasnimo sa otplatom i nalazimo se u iskazanim procentima, onda smo već registrovani u Kreditnom birou kao neuredni dužnici, a to je ono što banke ne žele.
Ukoliko istrajemo u nameri da izađemo iz problema i ipak nađemo banku koja će nam bez obzira na docnje izaći u susret i refinansirati dugove, za njih ćemo plaćati kamatu u rasponu od 16 odsto do 25 odsto za dinare, odnosno od 11 odsto do 18,50 odsto za evre, a u ukupnoj ceni ove kredite ćemo plaćati po EKS-u u rasponu od 18 do preko 32 odsto za dinare, a za evre od 13,65 odsto do preko 29 odsto.
Dakle, i ove 2013. godine, novac će biti najtraženiji i najskuplji proizvod na našem tržištu. Usporavanje kreditne aktivnosti banaka i poskupljenje kreditnih proizvoda samo potvrđuje činjenicu da se u fokusu banaka nalazi isključivo dobar i platežno sposoban klijent koji donosi sigurnu zaradu bez rizika.
Ostavi komentar