Jaz između prihoda od rada i prihoda od kapitala povećan je u svetu, kaže studija Međunarodne organizacije rada (ILO)
Studija Međunarodne organizacije rada (ILO) otkriva da je globalni udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine.
Za razliku od prihoda od kapitala, udeo prihoda od rada stagnira, pa značajan deo mladih ostaje bez zaposlenja, obrazovanja ili obuke. To je jedan od zaključaka u izveštaju „Svetsko zapošljavanje i socijalni izgledi” Međunarodne organizacije rada koja je ukazala na povećanje nejednakosti i nepravedne raspodele društvenog bogatstva i privatnog profita.
Studija ILO otkriva da je globalni udeo prihoda od rada, odnosno udeo zarada radnika u ukupnom dohotku pao za 0,6 procentnih poena od 2019. do 2022. godine, kao i da je od tada ostao na istom nivou – što upotpunjuje dugotrajni trend pada, prenosi sindikat UGS „Nezavisnost“.
Da je udeo zarada ostao na istom nivou kao 2004, ukupan prihod od rada bi samo u 2024. godini bio veći za 2,4 triliona dolara (2.400 milijardi). Takođe, sudija ukazuje i na pandemiju kovida 19 kao ključni pokretač ovog pada: gotovo 40% smanjenja udela prihoda od rada dogodilo se tokom pandemijskih godina – od 2020. do 2022.
Kriza je pogoršala postojeće nejednakosti, posebno zato što se kapitalni deo prihoda i dalje koncentriše među najbogatijima, što podriva napredak ka cilju održivog razvoja broj 10 – smanjenje nejednakosti unutar i među zemljama.
Značajnu ulogu u ovom trendu odigrao je i tehnološki napredak, uključujući automatizaciju. Naime, iako su ove inovacije povećale produktivnost i radne rezultate, studija pokazuje da radnici ne dele ravnopravno ostvarene dobitke. Izveštaj ILO upozorava da bi bez sveobuhvatnih politika, koje bi osigurale da se koristi od tehnološkog napretka široko dele, razvoj u oblasti veštačke inteligencije mogao da produbi nejednakosti, ozbiljno dovodeći u opasnost postizanje ciljeva održivog razvoja.
Opadanje prihoda od rada
– Zemlje moraju da preduzmu mere da se suprotstave rizicima opadanja udela prihoda od rada. Potrebne su nam politike koje promovišu pravednu raspodelu ekonomskih koristi, uključujući slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i efikasnu administraciju rada, kako bismo postigli inkluzivni rast i izgradili put ka održivom razvoj za sve – istakla je Selesta Drejk, zamenica generalnog direktora ILO.
Oslanjajući se na Globalne trendove zapošljavanja mladih koje je nedavno takođe objavio ILO, studija identifikuje veliki deo mladih van zaposlenja, obrazovanja i obuke kao stalno zabrinjavajuću temu.
Globalna stopa mladih koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci (NEET) imala je samo veoma skroman pad sa 21,3 odsto u 2015. na 20,4 odsto u 2024. a predviđa se da će na istom nivou ostati u naredne dve godine.
Ostavi komentar