Zbog nedostatka domaće radne snage, možemo da očekujemo najezdu radnika iz inostranstva, u građevinskom sektoru, ali i u automobilskoj industriji
Dok naši majstori idu u inostranstvo, zbog boljih zarada, u Srbiji pristiže uglavnom priučena, jeftina radna snaga iz Turske, Severne Makedonije, Rumunije, Indije, Pakistana... Domaćim građevinskim firmama u ovom trenutku nedostaje oko 60.000 radnika, a u svim ostalim delatnostima rada potrebno je bar još toliko majstora. Reč je o radnicima koji najčešće obavljaju najteže fizičke poslove, a sve veća potražnja na tržištu rada vlada i za kvalifikovanim stručnjacima među kojima su bravari, metalostrugari, tesari, električari, mašinci, armirači, stolari, keramičari, ali i inženjeri svih vrsta.
Svi oni će se, kako podseća Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, još više iseljavati iz naše zemlje, jureći za boljim zaradama, pa ukoliko se na tom planu nešto ubrzo ne popravi, u zemlji uskoro neće imati ko da održava infrastrukturu – železnicu, puteve, termoelektrane…
– Zbog nedostatka domaće radne snage, Srbija može da očekuje najezdu radnika iz inostranstva, u građevinskom sektoru, ali i u automobilskoj industriji. Već sada se za različite vrste poslova angažuju majstori iz različitih krajeva, iz BiH, Turske, Severne Makedonije, Rumunije, Pakistana... To je uglavnom priučena, jeftina radna snaga, a ne kvalifikovana. Naši radnici, pravi majstori, ipak neće da rade za male plate, već žele da budu dobro plaćeni, kao u zemljama srednje Evrope, u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj ili Sloveniji. Zato i odlaze u inostranstvo, zbog boljih zarada i uslova rada – nabraja Rodić i podseća da će majstori koji ostaju u zemlji morati da budu bolje plaćeni, a to znači da će i njihove usluge poskupeti.
Problem je što je manjak stručnog kadra u Srbiji sve teže nadoknaditi, a realne potrebe za kvalitetnim majstorima su višestruko veće, od onog koliko ih ima na održavanju infrastrukture.
Masovniji priliv radnika iz Indije, kako bi se nadoknadio nedostatak domaće kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, delimično je usporila pandemija virusa korona.
Ipak, Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala, smatra da u budućnosti treba očekivati u većem broju njihov dolazak.
– Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj dosad nadmašen za oko 50 odsto. Radnici, osim iz Indije, stižu i iz Kine, Turske, Rumunije, Crne Gore, Albanije, Rusije Ukrajine… – napomenuo je Torlaković i dodao da je kompanija „Behtel-Enka”, kako je prenela agencija Beta, koja gradi Moravski koridor, pre nekoliko meseci trebalo da dovede iz Indije i Turske 1.400 radnika koji bi bili smešteni u kampu „sa izvanrednim uslovima za život”, ali je pandemija to onemogućila pa je raspisan oglas za domaće radnike.
Naveo je i da je indijskim i drugim radnicima plata od 300 dolara „velika” i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici. Prema njegovim rečima prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, što je malo za gotovo celodnevni i tako rizičan posao, jer u Nemačkoj oni mogu da zarade četiri-pet puta više.
Najtraženiji stručnjaci iz oblasti građevinarstva
Nacionalnoj službi za zapošljavanje poslodavci su prijavili potrebe za 6.436 nezaposlenih, pokazuju najnoviji podaci ove službe. Najviše su im bili potrebni radnici iz trgovine, ugostiteljstva i turizma, njih 969, potom iz građevinarstva i geodezije – 802, ekonomije, prava i administracije – 688, mašinstva i obrade metala – 530… Kada je reč o zanimanjima, ubedljivo su najtraženiji bili stručnjaci iz oblasti građevinarstva, jer su poslodavci od države tražili njih 753, a bili su aktuelni i trgovci – 544. Za njima slede i ugostitelji i radnici u turizmu – sa 425, a poslodavci su vapili i za 331 obrađivačem metala, 293 komunalca, 265 elektromehaničara, 215 ekonomista.
Ostavi komentar