Vlada Srbije je na 60 dana zamrzla cene za kristal šećer, brašno tip 400, suncokretovo ulje, svinjsko meso od buta i dugotrajno mleko sa 2,8 odsto masnoće
Njihove cene neće smeti da pređu nivo koji su ti proizvodi imali na dan 15. novembar ove godine. Neće postojati jedinstvena maksimalna cena - vrednost proizvoda razlikovaće se u zavisnosti od prodajnog mesta, i svaki trgovac ravnaće se po svom cenovniku koji je važio na taj dan.
„To znači da maksimalna cena konkretnog proizvoda iz ovih pet grupa, može biti ona cena koju je taj konkretni trgovac imao na dan 15. novembar“, objašnjava za Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije.
Nova uredba stupila je na snagu danas, prvog dana decembra, i važi narednih 60 dana.
„Vlada Srbije uredbom je ograničila proizvođačke, ali i cene u trgovini na veliko i malo za pet grupa namirnica, tako da ne prelaze nivo cena tih proizvoda na dan 15. novembar 2021. godine. Koliko je koštalo pakovanje šećera konkretnog proizvođača na taj dan, toliko tokom 60 dana sme da bude njegova maksimalna cena na polici u trgovinama. To važi i za preostale četiri grupe namirnica“, navodi Žarko Malinović.
On objašnjava da se ograničenje cena neće odnositi na snižene i akcijske cene – ako je 15. novembra neki proizvod iz te grupe bio na sniženju, neće važiti njegova akcijska cena, već redovna. Ovakva odluka je, navodi on, veoma dobra – na kratak rok.
Oročena mera
„Jako je važno što je mera ograničena na određeni rok, na 60 dana. Jer, kod odluka koje predstavljaju bilo kakve intervencije i uplitanje u tržišne odnose važno je da su kratkoročne i vremenski ograničene. Na taj način ostvaruju se pravi, stabilizirajući efekti i nema prostora da takva odluka dugoročno bude negativna po odnose na tržištu“, navodi Malinović.
On za N1 dodaje da u pretpraznično vreme ovakva odluka može da dovede do psihološke stabilnosti potrošača, što nam je , kaže, potrebno.
„Apelujem na potrošače – mislim da je važno da i kroz ovu odluku shvatimo da je jedini način da očuvamo svoje tržište i svoju ekonomiju da povećamo svoj ekonomski patriotizam, da čuvamo našu kuću i kupujemo domaće proizvode“, naveo je Malinović.
Proizvođači ne smeju da smanjuju isporuke
Uredbom je propisano i da proizvođači ne smeju da isporučuju proizvode iz ovih pet grupa u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.
„Ta odredba je važna jer se stavom o obaveznosti snabdevanja sprečava mogućnost nestašica tih grupa proizvoda“, ukazuje Malinović.
Na pitanje da li je ovo definitvna potvrda da nam preti rast inflacije, sagovornik portala N1 odgovara da je, ekonomski gledano, ovo antiinflatorna mera.
„Kombinacijom mera fiskalne, monetarne politike i tržišne regulacije omogućava se makroekonomska stabilnost. Pre svega, ovo što mi imamo vezano za kretanje cena, nije posledica odnosa na našem tržištu, već prelivanje globalnih trendova koji se dešavaju“, ističe Malinović.
On podseća da je krajem pandemijske 2020. godine počeo da se otvara značaj broj globalnih tržišta.
„To je, u kombinaciji sa slabijim prinosom poljoprivrednih kultura koji se desio i u 2020. i u 2021. godini, sa ogromnim rastom tražnje i uz rast cena energenata rezultiralo da cene globalno rastu. Pogledajte rast cene ulja – palmino ulje je na svetskom tržištu povuklo cenu na gore, kada ono kao najjeftinije poskupi – povuče i rast cena drugih ulja. Suštinski je važno da imamo ekonomski patriotizam i kupujemo domaće – globalna kretanja će samim tim manje uticati na nas. Ako nas je pandemija ičemu naučila to je to – jedni smo od retkih koji nismo imali problem sa snabdevanjem“, zaključuje Žarko Malinović.
Kazne za neograničavanje cena
Uredbom su predviđene i kazne za firme koje se budu pridržavale načina obračuna marže ili ne ograniče cene pomenutih proizvoda.
Kazna za preduzeća ide od 100.000 dinara do dva miliona dinara. Za direktore preduzeća kazne idu od 5.000 do 150.000 dinara, a može mu se izreći „mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine“.
Za preduzetnike kazna ide od 10.000 do 500.000 dinara, takođe uz mogućnost zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Ostavi komentar