Četvoročlana porodica u Srbiji godišnje baci hranu vrednu više od 40.000 dinara. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija,u našoj zemlji se godišnje bace 83 kilograma hrane po stanovniku. To je devet kilograma više od svetskog proseka
Profesorka Jagoda Jorga jutros je na K1 televiziji kazala da to nije vest od juče, već da je situacija takva i kod nas i u celom svetu već dve ili tri decenije.
- U proseku se baci od 30 do 40 odsto ukupne hrane koja cirkuliše, i to su podaci na svetskom nivou. Amerikanci su vodeći u bacanju hrane. Za mene je uvek bilo iznenađenje što i Japanci i Šveđani bacaju hranu.
Oko 350 evra vrednost je godišnje bačene hrane po domaćinstvu u Srbiji, a u Engleskoj je oko 700 funti. Oni su poznati po tome da su štedljivi i uvek mi je bilo čudno zašto se toliko hrane baca. I nemam odgovor - kazala je prof. dr Jagoda Jorga.
Objasnila je danas da se podaci dobijaju najverovatnije u anketama, po kućama.
- Ne znam tačnu metodologiju tih istraživanja, ali znam da se ti podaci i brojke odnose i na restorane i velike trgovinske lance, nisu samo domaćinstva u toj računici.Postoji jestivi i nejestivi deo hrane koji se baca.Mnogo toga bacite dok očistite luk ili krompir.
Kod Engleza, na primer, 70 odsto ukupno bačene hrane čini krompir. Oko 60 ili 70 odsto ukupno bačene hrane otpada na domaćinstva - rekla je dr Jorga.
Dr Jorga kazala je da jekod hrane dobro to što može da se koristi kao biogorivo.
- Zašto ne bi postojao kontejner za hranu, kao što postoje i za plastiku, metal...? Rešenja su donacije hrane, upotreba hrane za zelenu energiju i kompostiranje, da se pravi đubrivo. Ali, to zahteva organizovanu akciju, društvenu i institucionalnu.
Mi jednostavno imamo takvu kulturu da u kućama imamo previše hrane.Kada bih pitala majku zašto imamo viška hrane, odgovorila bi mi: "Pa ako neko dođe." To se podrazumeva, da se ima hrana za zvane i nezvane goste - kaže dr Jorga.
"Upotrebljeno ulje završi u kanalizaciji, a kancerogeno je"
Prof. dr Jagoda Jorga kazala je daupotrebljeno ulje završi u kanalizaciji iako je kancerogeno.
-Dva ili tri puta upotrebljeno ulje je izvor ozbiljno kancerogenih materija.Prikupljanje iskorišćenog ulja u svetu je mnogo bolje rešeno nego kod nas. Moraju postojati posude u kojima se skuplja.
Zamislite koliko bi tog ulja imali samo restorani, a puna su nam usta priče o biodizelu i zelenim izvorima energije. Ulje je izvor esencijalnih masnih kiselina koje su nam neophodne za rast i razvoj, ali ono postaje problematično ako se upotrebljava dva ili tri puta.Moj problem sa uljem u ishrani je količina koja se koristi.Mala količina je u redu, ali mi preterujemo. Friteze i spremanje hrane u dubokom ulju nikako nije dobro, prevashodno pohovanje - naglasila je dr Jorga.
Ostavi komentar