Svaka zgrada će morati da ima energetski pasoš

Sve novije zgrade izgrađene od 2012. godine imaju energetske pasoše, ali stariji objekti nemaju taj sertifikat o energetskim svojstvima zgrade

Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a to je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene u julu prošle godine.

Rok za građane da pribave taj sertifikat je 10 godina od usvajanja izmena zakona.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da profesionalni upravnici na sastancima prezentuju stanarima da je to njihova zakonska obaveza koja će, kada bude stupila na snagu, proizvesti ozbiljne pravne posledice.

"Na primer, nećete moći da vršite promet nekretnina. Stan, lokal, garažu nećete moći da prodate ako nemaju energetske pasoše. Imaće isti status kao što su sada zgrade koje su nelegalne", naveo je Nikolić.

On naglašava da je potrebno informisati građane kako bi shvatili da je to njihova obaveza.

Šta je energetski pasoš i koliko košta?

U Beogradu sa prigradskim opštinama 1.434 zgrade sa više stanova imaju energetske pasoše, a više od 90 odsto tih zgrada izgrađeno je u poslednjih 10 godina.

Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, a Marija Todorović iz firme Energy Concept objašnjava da taj dokument pokazuje svojstva zgrade u pogledu energetske efikasnosti.

"Energetski pasoš daje i te kvantitativne informacije kao što je potrebna energija za grejanje u odnosu na energetski razred, plus daje još i kvalitativne informacije o nekretnini, a to su materijali koji se koriste, sistemi koji su ugrađeni, komfor samog objekta i ono što je isto jako bitno, u pasošu su prikazane i preporuke za unapređenje energetske efikasnosti", rekla je Todorović za Euronews Srbija.

Koliko je u Srbiji registrovano energetskih pasoša?

U Centralni registar energetskih pasoša do 8. marta ove godine uneto je 15.000 takvih sertifikata, a ta baza je, kako se navodi na sajtu tog registra, koristan alat u analizi podataka o energetskim svojstvima zgrada u Srbiji, koji su neophodni za dalji razvoj oblasti energetske efikasnosti zgrada.

Energetski razredi se kreću od G do A, pri čemu je, kaže Todorović, G najlošiji, a A najbolji.

"Energetski razred A u stvari predstavlja najkvalitetniji razred, s najmanjim potrebama energije. Ono što je bitno jeste da prema našim pravilnicima svi novi izgrađeni objekti moraju biti minimalno C energetski razred, znači moraju da zadovolje taj uslov", navela je Todorović.

Ona kaže da je procedura za izdavanje energetskih pasoša dosta laka.

"Kod postojećih objekata potrebno je da građani imaju neku projektnu dokumentaciju, a ukoliko je nema, inženjeri izlaze na teren i sagledavaju predmetnu nekretninu. Znači, potebna je projektna dokumentacija, neki pravno obavezujući dokument, ugovor o nepokretnosti, iz katastra i onda na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš", rekla je ona.

Da bi se izradio energetski pasoš kod novoprojektovanih objekata, dodaje Todorović, dostavlja se projektna dokumentacija, građevinska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti i na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš.

Todorović je rekla da cene pribavljanja energetskog pasoša variraju i zavise od samog objekta, a kad je o stanovima reč kreću od 12.000 ili 15.000 dinara.

Ona je objasnila da energetski pasoš izdaje organizacija koja je ovlašćena od strane Ministarstva građevinarstva.

"Procedura je takva da kada ta ovlašćena organizacija uradi energetski pasoš, onda energetski pasoš ide na verifikaciju u ministarstvu i tek nakon te verifikacije, gde se dobija određeni taj broj, energetski pasoš postaje validan", rekla je Todorović.

Nikolić kaže da profesionalni upravnici ukazuju građanima da kao vlasnici stanova moraju da plate za dobijanje eneregetskog pasoša, uključujući izradu projekta, elaborata i dokumentaciju.