Računi su na kraju prošle godine bili blokirani kod 41.153 dužnika, ali to prema rečima Nebojše Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca, nisu toliko loši podaci
Svaka jedanaesta firma u Srbiji ima probleme sa likvidnošću. Obaveze na kraju prošle godine nije moglo da ispunjava 41.153 dužnika i prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) poverioci od njih potražuju 222,8 milijardi dinara. Bez obračunate kamate.
Ukupno 26.654 pravna lica i 14.449 preduzetnika imalo je blokirane račune, a broj firmi koje su poslovale „u crvenom” za hiljadu je veći nego na kraju 2020.
Poređenja radi, blokirane račune na kraju 2020. imalo je 40.273 dužnika, od čega je 26.335 pravnih lica i 13.938 preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati 220,8 milijardi dinara, bez obračunate kamate.
U registru Agencije za privredne registre upisano je 461.406 privrednih društava, preduzetnika, udruženja i turističkih agencija. Što znači da oko devet odsto njih ima blokirane račune.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da ovi podaci nisu toliko loši koliko bi moglo da se očekuje s obzirom na to da traje zdravstvena kriza. Dodaje da je ranije bilo perioda kada je nelikvidnost bila mnogo veća. Relativno dobrom stanju doprineli su krediti za likvidnost poslovnih banaka, za koje je država garantovala dve milijarde evra, kroz garantnu šemu za pomoć privredi.
– Povećanje broja blokiranih preduzeća je vidljivo kod preduzetnika, jer mala i mikropreduzeća nisu mogla da konkurišu za kreditnu pomoć države. Državna pomoć se odnosila na one koji su likvidni i koji mogu da vrate kredite. Osim toga povećanje nelikvidnosti u 2021. može da se pripiše i povećanju obaveza na plate radnika. Država je 2020. pomogla privrednicima i odložila plaćanje poreza i doprinosa, tako da je u 2021. duplirano plaćanje, jer je uz redovno na naplatu stiglo i odloženo – objašnjava Atanacković.
Skoro tri godine, ili više od 1.080 dana u blokadi je na kraju decembra 2021. bilo 15.026 firmi, što je više od polovine ovih dužnika. Njihova ukupna blokada računa iznosi 154,9 milijardi dinara bez kamate. To je čak 70 odsto ukupnog iznosa. Duže od tri godine u blokadi je 758 preduzetnika, čija ukupna blokada računa iznosi oko dve milijarde dinara.
– Blokada računa duža od dve godine nije osnov za gašenje preduzeća kod Agencije za privredne registre, niti Narodna banke dostavlja agenciji takve naloge. Saglasno Zakonu o privrednim društvima, Narodna banka Srbije podnosi Agenciji za privredne registre inicijativu za pokretanje postupka brisanja iz registra preduzetnika čiji je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno – navode iz centralne banke.
Agenciji za privredne registre je 2020. podneto 5.159, a 2021. godine 5.790 inicijativa za pokretanje postupka brisanja iz registra preduzetnika čiji su računi blokirani duže od dve godine neprekidno.
– Podnošenjem inicijative završavaju se nadležnosti Narodne banke, odnosno dalji upravni postupak obavlja Agencija za privredne registre – kažu u NBS.
Za svako preduzeće čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj ili za neki vid oporavka. Zanimljivo je da se u blokadi dužoj od tri godine nalazi 15.000 pravnih lica i preduzetnika. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. One se ili bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti. Međutim, mali broj firmi odlučuje se na sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).
Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su u blokadi samo se povećavaju obaveze preduzeća prema poveriocima, budući da se protekom vremena stalno uvećavaju kamate na obaveze društva.
Ostavi komentar