Odliv mozgova i obučenih radnika Srbiju na godišnjem nivou košta do 1.2 milijarde evra, sto miliona evra više nego što je iznos celokupna vrednost izvoza informaciono-komunikacionih tehnologija
Glavni razlozi zašto mladi odlaze jeste to što ne mogu da nađu posao, zato što su plate male, ali i lični osećaj nemoći, rečeno je tokom diskusije posvećene migracijama održanog u sklopu Beogradskog bezbednosnog foruma (BSF).
Te podatke je predstavio regionalni Vestminsterske fondacije za demokratiju (VFD) Emil Atanasovski, koji je dodao da podaci iz 2016. godine ukazuju da Srbija gubi između 3 i 4% vrednosti bruto domaćeg proizvoda zbog migracija, kao i da je situacija slična i u ostalim zemljama regiona. Tako je Albanija u istom periodu gubila pola milijarde evra zbog iseljavanja obrazovanih, Makedonija do 400 miliona, a Crna Gora oko 78 miliona.
Odlazak mladih - stvarnost koja se ne može zaustaviti
Prema ocenama VFD-a, kada se izračuna prosečna investicija u obrazovanje, prosečni srednjoškolac Srbiju „košta" oko 21.000 evra, pojedinac sa fakultetskom diplomom oko 34.000, dok obrazovanje postdiplomci nešto manje od 55.000 evra. Atanasovski je kazao da je odlazak ljudi stvarnost koja se ne može zaustaviti, ali da države moraju da investiraju kako bi usporile njihovo iseljavanje, i da će se svako ulaganje u njih isplatiti.
VFD-ovo istraživanje ukazuje da 78% mladih izmedu 18 i 29 godina razmišlja da napusti Srbiju, a da iz nje godišnje ode oko 49.000 ljudi.
Direktorka tink-tenka Populari i istraživačica Alida Vračić da je od novca investiranog u obrazovanje koje napušta zemlja mnogo važnija kreativna energija koju ti, pretežno mladi ljudi, sa sobom odnose.
Ona je navela da prema njenom istraživanju, dominantni razlozi za odlazak često nisu ekonomske prirode, već da se osećaju kao da ne mogu ništa da promene u svojoj sredini, da je perspektiva evrointegracija splasla, zbog čega ne vide svoju budućnost u domovini.
Dodatni razlozi mogu biti i politički pritisci ako ne pripadaju određenim etničkim, verskim ili društvenim grupama većinskog stanovništva.
„Mit je da će bolji standard ili ulazak država regiona u Evropsku uniju rešiti probleme. Stotine hiljada ljudi su napustili Hrvatsku nakon što je ona pristupila EU. Razlika u odnosu na prethodne talase migracija, kada su 60-ih godina odlazili pretežno slabije obrazovani muškarci, jeste što sada odlaze visokoobrazovani ljudi svih profila", kazala je Vračić.
Ona je navela i da države zapadnog Balkana moraju da budu realistične, da države koje su imale najviše uspeha u sličnoj situaciji, poput Irske, na sistemskom nivou rade na njegovom rešavanju više od 30 godina.
„Barem 6 miliona ljudi iz regiona živi u inostranstvu, a njima niko ne prilazi sa rešenjima. Besni su na vlade i državne organe, i njima treba da pristupi druge organizacije, ali moramo da budemo svesni da će komunikacija sa dijasporom, bilo u omogućavanju njihovog povratka ili u olakšavanju njihovog investiranja u maticu, biti višedecenijski proces", zaključila je Vračić.
Direktor Centra za izučavanje migracija sa Univerziteta u Varšavi Pavel Kačmarčik je naveo da je glavni problem izučavanju ovog fenomena to što ne postoje precizni podaci o iseljavanju. Njegovo mišljenje je da se na proces iseljavanja ne treba gledati kao na isključivo negativan proces, zato što emigranti predstavljaju i potencijal jednog društva.
Samo dobra javna uprava može da uspori migracije
Naveo je i da su migracije iz Poljske naglo uvećano neposredno nakon pristupanja EU, ali da je sada stabilizovano. Kao jedini način smanjenja odlazaka mladih ljudi, kao i u Poljskoj, Kačmarčik vidi dobre javne politike koje rešavaju probleme grđana.
Nataša Kočiš, direktorka Srpskog siti Kluba iz Londona, rekla je da je njoj kao osobi koja jeste emigrirala posmatranje iseljenika kroz procente ili novac koji odlazi, dodavši da je Srbija pre jednog veka slala ljude u inostranstvo da bi se obrazovali.
Ona je rekla da se povratnici susreću sa mnoštvom izazova kada žele da se vrate, počevši od skoro potpunog nerazumevanja sredine, ali i administrativn problemi sa priznavanjem diploma, glasanja na izborima u matici.
„Cirkularnim migracijama i povratkom ljudi moramo da se bavimo u saradnji sa dijasporom, a ne da se [politike ili odluke] sprovode nad dijasporom. Ne želimo da nas Vlada ili druge organizacije posmatraju samo kao novčanike [koji se vraćaju], a neophodna nam je bolja komunikacija", kazala je Kočiš, dodavši da je otežavajuća okolnost što Ministarstvo dijaspora više ne postoji.
Ivan Brkljač iz Fondacije za cirkularne migracije je rekao da je on napravio svestan izbor da se vrati u Srbiju zato što je shvatio da pripada domaćem kulturološkom kontekstu, ali i da se on takođe susreo sa manjkom poverenja, zbog čega je i počeo da istražuje temu.
Brkljač navodi da je u kratkom roku naišao na podršku državnih institucija, da konsenzus za rešavanje problema postoji, ali i da je sada pravo vreme da se pristupi rešavanju problema.
Najavio je i da će Nacrt stragije za upravljanje ekonomskim migracijama od 2020. do 2027. godine biti završena u sledeća tri meseca.
Peter Grk iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije je postavio pitanje zašto 60-70% mladih svoju budućnost vidi u svojoj državi i zašto je situacija na Balkanu toliko drastično drugačija. Grk je ocenio i da je neophodno da se ostvari pritisak na političke elite, i u regionu i unutar EU, da ostvaruju pozitivne promene i ubrazuju proces pristupanja.
Drugi problem koji je za Grka evidentan jeste i što ne postoji pritisak mladih da se problemi unutar jednog društva rešavaju, pa nekih 42% njih na zapadnom Balkanu ne pokazuje nikakvo interesovanje za politička dešavanja.
Panel pod nazivom „Naša lična migrantska kriza" održan je tokom prvog dana Beogradskog bezbednosnog foruma, u saradnji sa VFB-om.
Ostavi komentar