Zlatno doba za štediše, naročito one devizne, kada su se banke utrkivale koja će ponuditi višu kamatu (kretale su se i do devet odsto godišnje), i kada se na ulog od 10.000 evra, za samo godinu dana, moglo zaraditi i do 900 evra, davno je prošlo
Danas, kada u većini banaka kamata na štednju u evrima, oročenu na godinu dana, iznosi simboličnih 0,2 odsto (na devize oročene na tri godine kamata se kreće do maksimalnih 0,6 odsto) gotovo da se i ne isplati štedeti u evrima.
Jer, to praktično znači da bi štediša na oročenih 10.000 evra, posle godinu dana, mogao da računa na zaradu od oko 20 evra.
Slična je situacija i sa kamatama na štednju, oročenu na 12 i 36 meseci, u kanadskim i australijskim dolarima koje se kreću od 0,26 do 0,43 odsto godišnje (ako je za utehu i kamatne stope na štednju i u Evropi su na minimalnom nivou).
Nasuprot tome, domaća valuta je sve popularnija kod štediša koji su shvatili da im se štednja u dinarima više isplati od devizne.
| Štednja građana u bankama (podaci NBS do oktobra 2019) 75 milijardi – dinarska 10,6 milijardi evra – devizna 11,2 milijarde evra – ukupna |
Na to ukazuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije prema kojima je dinarska štednja u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara i veća je čak više od četiri puta nego krajem 2012. od kada beleži intenzivan rast.
„Dinarska štednja je prošle godine povećana za 10,9 milijardi dinara, odnosno za oko 22 odsto, dok je u 2019. neto priliv od oko 13 milijardi dinara već u ovom trenutku nadmašio celokupan prošlogodišnji rast. Posebno je impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od oktobra prošle godine), štednja u domaćoj valuti povećana za više od 30 odsto“, ističu u NBS.
Pored niske i stabilne stope inflacije, kao i stabilnog kursa dinara prema evropskoj valuti, popularnosti dinarske štednje doprinose i više kamatne stope nego na štednju u devizama. Ne treba zanemariti ni povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom na to da se za razliku od kamate na štednju u evrima, koja se oporezuje po stopi od 15 odsto, kamata na dinare ne oporezuje.
Analitičari centralne banke ukazuju i na još jedan, egzaktan, pokazatelj da se štednja u dinarima više isplati. Naime, analiza pokazuje da bi štediša koji je u prethodnih godinu dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio oko 2.700 dinara (ili 23 evra) više nego onaj koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra što je protivvrednost iznosa od 100.000 dinara.
Konstatacija da je dinarska štednja isplativija od devizne važi i za uloge oročene na period duži od godinu dana. Tako je, recimo, u prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine, isplativost dolazi do izražaja u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.
„Štednja stanovništva predstavlja značajan izvor finansiranja domaće privrede i građana, odnosno jedan je od pokretača kreditne i privredne aktivnosti. Kontinuiranom rastu štednje u prethodnih sedam godina doprineo je sve povoljniji makroekonomski ambijent, kao i stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa, još 2013. godine, spuštena i od tada se održava na nivou od oko dva odsto u proseku. I dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. (ojačao je u odnosu na evro za oko jedan odsto), a uvećanjem deviznih rezervi NBS dodatno jača stabilnost domaćeg finansijskog sistema“, kažu u NBS.
Trend rasta, doduše nešto umereniji, beleži i devizna štednja koja je sa 8,4 milijarde evra, koliko je iznosila u junu 2013, narasla na 10,6 milijardi evra, tako da je ukupna štednja premašila 11,2 milijarde evra. Štednja u deviznom znaku je u prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a do oktobra 2019. zabeležen je rast od 0,7 milijardi evra.
Nesporno je da se kreditna aktivnost, naročito kad je reč o keš i potrošačkim, pa i stambenim kreditima, povećala ali činjenica je, takođe, da banke raspolažu viškom sredstava koji nemaju gde da plasiraju.
U takvoj situaciji kamate na štednju dodatno opterećuju poslovanje banaka koje uz to imaju mogućnost da nabave novac znatno jeftinije. Rezon bankara koji posluju u Srbiji je, dakle, jasan – na međunarodnom bankarskom tržištu banke mogu da se zaduže po kamati nižoj od 0,3 odsto godišnje, pa je logično što nisu spremni da na štedne uloge građana plaćaju veći iznos.
Ostavi komentar