Šta usporavanje inflacije znači za građane?

Inflacija je od marta prošle do januara ove godine usporila sa 16,2 odsto na 6,4 odsto, što je skoro za 10 procentnih poena

Šta to znači za građane – jedno je od glavnih pitanja koje se postavlja ovih dana, navodi NBS. Istraživač u Odseku za analizu inflacije NBS Lazar Radivojević objasnio je da niža inflacija ne znači da se ukupno posmatrano potrošačke cene prethodnih meseci smanjuju, već da rastu manjom brzinom nego u 2022. godini i u prvom tromesečju 2023. godine.

Lazar Radivojević,u rubrici Narodne banke Srbije "Korisno je da znate", objasnio je da kada se kaže "ukupno posmatrano" misli na promene cena različitih grupa proizvoda i usluga srazmerno učešću koje te kategorije imaju u potrošačkoj korpi.

"To može da znači da su cene određenih proizvoda i usluga rasle, ali da su istovremeno cene nekih drugih proizvoda i usluga smanjivane", istakao je Radivojević.

Prema njegovim rečima, primera radi, na kraju 2023. godine cene oko 60 proizvoda i usluga, iz korpe od 660 proizvoda i usluga koje ulaze u obračun potrošačkih cena, bile su niže nego na kraju 2022. godine.

"U svakodnevnom životu usporavanje inflacije znači da bi učestalost promena cena trebalo da bude znatno manja nego u periodu visoke inflacije, kada su te promene bile česte, kao i veću mogućnost trgovaca da u saradnji s dobavljačima ponude kupcima bolje i češće akcije, sada kada su troškovni pritisci smanjeni", naveo je Radivojević.

Usporavanje rasta cena hrane

Istakao je da je u okviru inflacije najznačajnije usporavanje rasta zabeleženo u kategoriji cena hrane, koja čini najveći deo potrošačke korpe za najveći broj ljudi, pa je tako rast cena hrane sa oko 25 odsto, koliko je iznosio u martu 2023, snižen na 7,2 odsto u januaru 2024. godine.

Pritom su cene povrća od jula do decembra prošle godine smanjene za oko 16 odsto, dok su cene prerađene hrane, koje uključuju osnovne životne namirnice, u istom periodu u proseku mesečno rasle oko 0,2 odsto što, prema njegovim rečima, potvrđuje smirivanje inflatornih pritisaka kod ovih, za sve građane važnih proizvoda.

Radivojević je podsetio i na to da se opšta korist od niže inflacije najizrazitije vidi u uvećanom raspoloživom dohotku za potrošnju i rastu životnog standarda naših građana usled većeg realnog rasta zarada.

U prilog tome govori činjenica da prosečna zarada od polovine prošle godine raste brže od inflacije, što povećava realni dohodak stanovništva i omogućava kupovinu veće količine proizvoda i usluga.

"To potvrđuje i podatak o količinskom prometu u trgovini na malo, koji od oktobra beleži međugodišnji rast", istakao je Radivojević.

Psihološke koristi

Kada je reč o privredi, niska i stabilna inflacija doprinosi većoj izvesnosti poslovanja i investiranja i lakšem planiranju, što bi trebalo da doprinese novim investicijama, rastu zaposlenosti i većim prihodima.

Takođe, niža inflacija omogućava da finansijski i kreditni uslovi postanu povoljniji, što bi trebalo dodatno da utiče na raspoloživ dohodak za potrošnju i investicije.

Radivojević je naveo i psihiloške koristi od niže inflacije, s obzirom na iskustva iz prošlosti, kao i to što niža tekuća inflacija utiče na očekivanja u pogledu buduće inflacije.

NBS, kada je reč o očekivanju u narednom periodu, očekuje dalje usporavanje inflacije i procenjuje da će se opolovinom ove godine vratiti u granice cilja, a da će se do kraja godine približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto i da će se oko tog nivoa kretati i tokom naredne godine.