Za razliku od Amerikanaca, Evropljani ne rizikuju. Da rizikuju, 10 triliona evra koji čame na bankovnim računima, što je više od trećine američke ekonomije, umesto toga bi moglo da se uloži u berzu
To bi kompanijama dalo više novca i omogućilo im da troše novac na projekte za javno dobro. Sve to bi podstaklo evropsku ekonomiju koja se davi.
Za evropske vlade bi rušenje barijera, koje bi omogućilo da se sve to dogodi, moglo da bude poslednja šansa da se spasi kontinent od klizanja u finansijski ponor. To je deo onoga što Evropska unija naziva unijom tržišta kapitala, koji bi mogao da promeni igru.
"Unija tržišta kapitala postaje od onoga što je lepo - ono što je apsolutno neophodno imati", kaže Nils Brab iz berzanske grupe Dojče berze.
Evropska unija već dugo priča o svom jedinstvenom tržištu - ideji da bi ljudi, roba i novac trebalo da budu u mogućnosti da se kreću unutar bloka nesmetano kao da je to samo jedna velika zemlja poput Sjedinjenih Američkih Država. U stvarnosti, EU nije ispunila to obećanje, pogotovo kada je u pitanju protok novca, a ekonomske posledice toga su sada očigledne. Unija tržišta kapitala je pokušaj da se to ispravi, zbog čega ne čudi to što već ima neke moćne pobornike.
"Ne možemo da odložimo ove investicije", rekao je ranije ove godine francuski predsednik Emanuel Makron, dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističe da je njen predstojeći petogodišnji mandat "vreme ulaganja" koje će početi "kompletiranjem naše unije tržišta kapitala".
Nije teško shvatiti zašto je potrebna tako smela vizija, piše briselski portal, ukazujući da evropska ekonomija sve više zaostaje za američkom i kineskom. Industrija je u padu. Evropski startapovi nemaju novca i sve su manje uspešni od svojih rivala u inostranstvu, a fiskalna pravila Evropske unije znače da ima malo javnog novca koji treba potrošiti na prelazak na zelenu energiju i izgradnju odbrambene industrije suočene sa ruskom agresijom.
"Moramo da finansiramo rizične inovacione projekte kako bismo nadoknadili tehnološki jaz u odnosu na Ameriku", kaže Stefan Bujna, izvršni direktor najveće evropske berzanske grupe Euronekt.
"Kasica prasica" u obliku penzije
Deset triliona evra ušteđevine Evropljana izgleda veoma primamljivo. I dok je to samo deo ideje unije tržište kapitala, reč je o velikom delu zbog čega bi unija uskoro mogla da bude rebrendirana u uniju štednje i investicija. Kao prvi korak, Francuska je predložila stvaranje zajedničkog proizvoda štednje na nivou Evropske unije. Cilj je da se evropske štediše potisnu iz bankarskih depozita sa niskim kamatama u akcije gde mogu da pomognu kompanijama da rastu.
Penzije su, takođe, očigledna meta. Postoji nekoliko izuzetaka, kao što su Holandija i Švedska, ali u većem delu Evrope penzije isplaćuje vlada i one se finansiraju oporezivanje. Nasuprot tome, Sjedinjene Države imaju svoj 401 (k) - privatni račun koji se puni raznim porezima i koji se isplaćuje kada ljudi odu u penziju.
"Ako zaista želite da podstaknete evropsku ekonomiju i obezbeditestabilno i dugoročno finansiranje, traženje penzijske štednje je veoma očigledan izbor", kažeMihijel Hork, viši savetnik u PGGM Investments, holandskoj firmi za upravljanje penzijama.
Razlike su primetne u statistici. U Americi skoro 60 odsto domaćinstava poseduje akcije, direktno ili indirektno preko svojih penzija, dok je u Francuskoj taj broj iznosi oko 18 odsto, a slična je sitaucija i u Nemačkoj. Prema izveštaju Evropske komisije, vrednost svih kompanija na evropskim berzama upola je manja od one u Sjedinjenim Državama.
Istovremeno, tzv. rizični kapital u Evropi, koji se kladi na kompanije u ranoj fazi u tehnološkom sektoru i smatra se magičnim sastojkom koji Ameriku čini tako privlačnom za startapove, iznosi dvadesetinu američkog.
Ostavi komentar