Oročavanje novca na štednju i dalje je dominatan način investiranja (ili barem očuvanja vrednosti novca) kod onih koji u našoj zemlji to sebi mogu da priušte. Životno osiguranje, penzioni i investicioni fondovi, berza i sve drugo osim štednje daleko je manje zastupljeno.
Jedan od načina za investiranje koji mnogim našim građanima verovatno zvuči kao neslana šala jeste i kupovina obveznica koje izdaje Republika Srbija - kako dinarskih, tako i onih u evrima.
Dužničke hartije svoje države mogu kupiti i građani Srbije, preko banaka ili brokerskih kuća, a bez obzira što njihovo pominjanje naglas mnogima vraća u sećanje staru deviznu štednju, zajmove za preporod, Jezdu i Dafinu - matematika je neumoljiva. Obveznice se, u ovom trenutku barem, isplate.
Naime, kako piše novosadski Dnevnik, Uprava Ministarstva finansija za javni dug nedavno je prodala tromesečne dinarske trezorske zapise vredne tri milijarde dinara sa kamatom od 7,5 posto na godišnjem nivou.
To praktično znači da neko ko je sada uložio milion dinara, u maju može očekivati zaradu od nešto ispod 20.000 dinara. To je svakako zarada iznad visine inflacije, koja je u 2013. bila 2,2 posto, i otprilike je na nivou kamate na oročenu dinarsku štednju koju nude banke.
Trezorski zapisi Ministarstva finansija inače se izdaju na tri i šest meseci, kao i na 53 nedelje, a minimalni iznos za njihovu kupovinu je 200.000 dinara.
Država se na domaćem tržištu zadužuje i u obveznicama u evrima, koje se izdaju s rokom otplate na dve, tri ili pet godina, uz godišnju kamatu od oko 4,5 posto. To je svakako veće od evroinflacije, ali i od godišnjih kamata na štednju u evrima u domaćim bankama, koje se kreću do oko tri procenta.
Minimalna svota za koju se mogu kupiti te obveznice je 1.000 evra. Treba reći i da se, za razliku od štednje u bankama, ulaganja u državne dužničke hartije ne oporezuje, piše Dnevnik.
Poređenja radi, evo i pregleda napovoljnijih kamatnih stopa koje za depozite oročene na godinu dana nude domaće banke.
Dodjite u Republiku Srpsku i orocite vase EUR-e ovdje, kamate od 4-6 % zavisno od iznosa i bez oporezivanja od strane drzave!!!!