Prinudna izvršenja na imovini, na kojoj je uspostavljeno založno pravo, relativno su retka u praksi
U prva tri meseca ove godine, registrovano je 1.715 založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, kojima su obezbeđena potraživanja u vrednosti od 3.641.701.995,89 evra. Među založenim predmetima, 35,37 odsto ili više od trećine čine prava potraživanja, udeli u privrednim društvima i druga imovinska prava, ističu u Agenciji za privredne registre.
– Za razliku od ranijeg perioda, u kojem su najzastupljenija bila vozila, mašine i oprema, u poslednje tri godine beleži se konstantan rast upisanih založnih prava u kojima su predmet zaloge prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava. Tako da, sa 19,50 odsto u 2021. godini, njihovo učešće u strukturi predmeta zaloga u 2022. godini raste na 29,95 odsto, da bi u 2023. godini dostiglo čak 30,06 odsto – navode u APR-u.
U toku prošle godine, ugovorna zaloga je činila 95,62 odsto svih registrovanih založnih prava, zakonska zaloga 2,14% odsto. Sudska zaloga nastala u postupku izvršenja činila je 2,07 procenta, dok založna prava nastala na osnovu ugovora sa predajom u državinu čine tek 0,17 odsto registrovanih založnih prava – nabrajaju u APR-u.
Među zalogodavcima registrovanim tokom 2023. godine, privredna društva čine 52,61 odsto, fizička lica su zastupljena sa 39,76 odsto, preduzetnici sa 6,34 odsto, dok 1,29 procenat predstavljaju lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.
Relativno mali broj zabeležbi upisanih u 2023. godini upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju obaveze i da su prinudna izvršenja na imovini, na kojoj je uspostavljeno založno pravo, relativno retka u praksi, obrazlažu nadležni.
U Registar, kao centralnu elektronsku bazu podataka, upisuju se založna prava na pokretnim stvarima i pravima i ugovori o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti.
Ostavi komentar