Ustavni sud utvrdio je na sednici 3. novembra da je odredba člana 26, stava 1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, kojom je definisano da ako se u roku od pet godina ne ozakoni nelegalni objekat, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju, je neustavna
To praktično znači da 6. novembar 2023. godine neće biti “Dan D” za još oko dva miliona nelegalnih objekta, čiji su vlasnici strahovali, da zbog ove odredbe, ali i neažurnosti lokalnih administracija, neće moći da svoje nezakonito izgrađene objekte uvedu u zakonske okvire. Na taj način je na višegodišju polemiku oko ovog člana, koji je definisan 2018. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, Ustavni sud stavio tačku.
Zarez je ostao ali samo za one vlasnike čiji su objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine. Za sve druge, bar po važećem Zakonu, takva opcija ne postoji, odnosno ne može se ozakoniti jer je reč o krivičnom delu i takav objekat bi morao da se sruši. Prema dosadašnjim procenama, nelegalno izgrađenih objekata na teritoriji Srbije ima i više od milion i po.
Ipak, takvoj meri lokalne samozuprave su dosada retko pristupale a da je to tako pokazuju i procene po kojima je do sredine ove godine, doneto oko 8000 rešenja o rušenju na teritoriji cele Srbije. To je mali broj s obzirom da postoje procene da je nakon 2015. godine “niklo” nekoliko stotina hiljada “divljih” objekata što značajno uvećava broj nezakonito izgrađenih objekata koji su bili evidentirani i pre ove godine. Zbog toga, iako je bilo legalizovano od 2015. godine oko 300.000 hiljada nelegalnih objekata, koji su izgrađeni zaključno sa ovom godinom, i dalje se broj”divljih” nije značajno smanjio već se kreće oko 1,9 miliona.
Tako je bar tvrdio doskorašnji ministar građevinarstva i infrastukture, Tomislav Momirović, čija je ideja bila da zbog spore obrade ovih predmeta, treba naći nova, manje komplikovana, rešenja.
- Država će se potruditi da se novim rešenjima maksimalno olakša ljudima koji su nelegalno gradili da bi rešili svoja socijalna pitanja, ali s druge strane, neće nekažnjeno proći oni koji su gradili da bi stekli imovinsku korist.Kočnica za legalizaciju je komplikovana procedura koja je demotivisala građane. Svaka procedura koja nije jednostavna, može da se pretvori u kontra priču, zato mi moramo ovo da učinimo maksimalno jednostavnim i efikasnim. Treba da se zna da 90 odsto objekata od 1,9 miliona koji čekaju na legalizaciju, pripadaju građanima koji su gradili nelegalno zbog socijalnog pitanja- govorio je Momirović.
Doduše, on je najavljivao i da se do 6. novembra 2023. godine mora završiti ovaj posao odnosno da se rok neće pomerati, a da se stepen veće legalizacije postigne ažurnijim delovanjem lokalnih administracija. Međutim, ova odluka Ustavnog suda o neustavnosti člana 26. stava 1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, čini se da mnoge stvari menja.
U te stvari, po svemu sudeći, spada i promena postojećeg Zakona o ozakonjenju, ako ne u svim segmentima, ono bar kod ovog spornog člana o čemu će morati sada da razmišlja novi ministar građevinarstva Goran Vesić.
Sve u svemu, ova odluka Ustavnog suda podelila je mišljenja stručnjaka i javnosti. Dok jedni smatraju da je dobro da se menjaju zakonska rešenja koja su suprotna Ustavu, drugi pak misle da ukidanje roka za ozakonjenje daje mogućnost lokalnoj administraciji da u nedogled odugovlačui ovaj proces i da predmeti bez posledica stoje decenijama “u fijoci” a da pri tom nelegalni objekat ne može da se sruši.
Ostavi komentar