Poslednjih nedelja na svetskom finansijskom tržištu zavladao je optimizam kao da se globalna ekonomija nalazi u fantastičnom usponu
Cene akcija na berzama dostižu najviše nivoe ove godine. Reprezentativni S&P 500 indeks akcija njujorške berze dostigao je najviši nivo od oktobra 2022. godine. Od početka godine vrednost akcija skočila je više od 20 odsto, a od 27. oktobra za skoro 13 odsto.
Istovremeno, cene kriptovaluta, a pre svega bitkoina kao najveće i najpoznatije virtuelne valute opet su krenule na gore kao u vreme prethodnih bumova. Bitkoin je preskočio granicu od 40.000 dolara i početka godine je cena ove kriptovalute uvećana za 2,5 puta.
Od oktobra je poskupeo za oko 50 odsto. Doduše, od početka nedelje je počela blaga korekcija. Sa maksimalnih 44.600 dolara 8. decembra sada je pao na 41.060 dolara.
Bitkoin je od postanka stekao reputaciju čuvara vrednosti, antiinflatorne imovine, nešto pout virtuelnog zlata.
Međutim, prethodnih godina, stručnjaci su uočili da se zapravo cena kriptovaluta kreće u skladu sa kretanjem berzanskih indeksa.
Ono što je zanimljivo je da je i zlato krenulo istim putem. Početkom decembra fina unca zlata preskočila je vrednost od 2.000 dolara i dostigla istorijske rekorde.
Ako cene akcija rastu u vreme ekonomskog poleta, cene zlata po pravilu su rasle u vremenima kriza, kada su se investitori branili od inflacije, recesija i berzanskih kolapsa.
S druge strane, pošto ulaganje u zlato ne donosi nikakav prinos ili kamatu, kada ekonomija krene nagore, po pravilu se izlazilo iz zlata i ulagalo u druge vrste imovine, koja donosi prinos. Ne i ovog puta.
Milan Nedeljković, dekan FEFA ističe da su vrednosti berzanskih indeksa došle do nivoa s početka 2022. godine, pre rata u u Ukrajini, a iza svega stoje očekivanja investitora da više neće biti povećanja kamatnih stopa centralnih banaka, pre svega FED-a.
„Očekuje se usporavanje zatezanja monetarne politike FED-a i ECB-a i popuštanje, odnosno smanjenje kamata, u 2024. godini. Investitori sada preusmeravaju novac iz državnih obveznica u aktivu od koje očekuju veće prinose. To i pokazuje kriva prinosa na američke državne obveznice. Hartije sa dospećem dužim od godinu dana beleže pad prinosa“, objašnjava Nedeljković.
Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjurituz ističe da poslednjih mesec dana cene skoro svih vrsta finansijske aktive rastu.
„Pad inflacije na Zapadu ispod tri odsto doveo je do pada prinosa na obveznice. Međutim, dešava se neuobičajena situacija. Sve raste, osim nafte. Čini mi se da ovo ne može dugo da potraje“, smatra Gujaničić.
On podseća da su poslednjih godinu dana ključne teme u investicionoj javnosti inflacija i kamatne stope.
„Sada se inflacija približava ciljanom nivou od dva odsto, situacija je mnogo bolja nego pre godinu dana. Postoje signali da u prvom polugodištu 2024. možemo očekivati pad kamatnih stopa. A to će u velikoj meri zavisiti od toga da li će u SAD biti samo blago usporavanje ekonomije ili recesija. Ekonomska aktivnost će zavisiti od toga kako se privreda nosi sa visokim kamatnim stopama“, napominje on.
On ističe da je poslednji skok cene zlata, po svemu sudeći, spekulativnog karaktera.
On ističe da se zlato uvek kupovalo u vreme neizvesnosti i kao zaštita od inflacije i da ukoliko SAD ekonomija izbegne recesiju, njegova cena neće više rasti.
„Treba imati na umu da tržišta na kratak rok nisu uvek u pravu“, napominje on.
Razdvajanje finansijskih tržišta i realne ekonomije
Istovremeno sa rastom cena skoro sve finansijske imovine, stanje u relanoj ekonomiji ni blizu ne pruža razloge za optimizam.
Recimo, najveća investiciona banka na svetu Džej Pi Morgan (JP Morgan) za američku ekonomiju za ovu godinu predviđa rast od 2,8 odsto, što jeste bolje od očekivanog, ali za sledeću godinu prognozira veliko usporavanje, na svega 0,7 odsto.
Privreda evrozone se ove godine klacka između recesije i stagnacije. Evropska komisija je u novembarskoj projekciji spustila očekivanja rasta BDP-a evrozone na svega 0,6 odsto. Zatim se naredne godine očekuje blagi oporavak na 1,3 odsto.
Ovde treba napomenuti da se za najveću evropsku ekonomiju, industrijski motor EU, Nemačku, očekuje da ovu godinu završi u recesiji od 0,3 dosto, uz oporavak na 0,8 odsto sledeće godine.
Milan Nedeljković podseća da je već neko vreme, još u periodu pre zatezanja monetarne politike, na delu razdvajanje finansijskih tržišta od realne ekonomije.
„Videli smo da su berze i kriptovalute rasle po neverovatnim stopama, bez utemeljenja u realnoj ekonomiji. To se tumačilo velikom likvidnošću na tržištu. Bilo je mnogo novca i morao se negde uložiti. Sada investitori polažu nade u proboj tehnologija koje će doneti rast realne ekonomije u budućnosti. Zapravo sada plaćaju očekivanja u budućnosti“, objašnjava on.
Ostavi komentar