Šta je "zelenije" - plastična ili kartonska čaša?

Plastika štiti prehrambene proizvode i povećava im rok trajanja, izjavio je FoNetu potpredsednik Udruženja plastičara Srbije i sektora plastične industrije u Privrednoj komori Srbije Viktor Grujić i istakao da bi ljudi mnogo hrane bacali kada ne bi bilo plastike

On je istakao da je plastika učinila da proizvodi postanu jeftiniji, što ih čini i lako zamnjivim, pa je plastika postala problem kada je počela da se gomila kao otpad. Međutim, i kao otpad ona može biti ponovo upotrebljena, bilo za dobijanje energije, bilo kroz reciklažu.

On je ilustrovao da potrošač može kupiti nekoliko jabuka koje će staviti u plastičnu kesu i odneti kući, dok pojedino voće, povrće i delikatesi ne mogu biti pakovani u papirne kese, jer su vlažni ili masni.

“Da nemate tu malu plastičnu kesu, nama bi već sve to voće i povrće dolazilo spakovano u plastiku, samo mnogo težu plastiku”, objasnio je Grujić.

Čak 90 odsto proizvoda koje koristimo upravo je od plastike, rekao je on i podsetio da su nekada kontrolne table u automobilima bile napravljene od drveta i da su tada automobili bili veoma skupi, ali i teški.

“Da koristite drvo, umesto plastike, imali bismo situaciju da za godinu dana posečemo Amazon”, upozorio je Grujić.

Prema njegovim rečima, plastika je omogućila da postanemo potrošačko društvo, tako što je sve ono što je nekada bilo skupo i teško, sada postalo jeftino i lagano.

“Ali kada smo postali potrošačko društvo, baš zato što je sad sve jeftino, mi smo postali društvo koje nešto iskoristi, pa baci, tako da je plastika sad postala i deo problema“, ukazao je Grujić.

Osim dobrih strana, ona ima i loše strane, a to je nagomilavanje plastičnog otpada, poručio je Grujuć, koji problem vidi pre svega u ponašanju ljudi prema plastici.

“Problem plastike nije njena upotreba i korisna vrednost, već kada ona postane otpad”, obrazložio je Grujić.

Kako je naglasio, potrebno da postoji primarna selekcija plastike, pri čemu je ona i veoma dobar energent za spaljivanje.

U Beču, koji je proglašen najpoželjnijim mestom za život na svetu, istakao je Grujić, postoje tri spalionice, dok se ceo Stokholm greje na otpad.

„Plastika za jednokratnu upotrebu vam je na primer čaša za kafu. Sada se, međutim, uvode papirne čaše, ali onda moraju da budu premazane plastikom ili voskom da bi mogle da trpe visoku temperaturu tečnosti, što ih čini nemogućim za reciklažu“, tvrdi Grujić.