Šta je radnicima najvažnije pri odabiru posla?

Istraživanje pokazalo da je za većinu najvažnija jedna stvar

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje sa ciljem da utvrdi stanje na srpskom i regionalnom tržištu rada. U istraživanju su sem Infostuda učestvovali i partnertski portali iz regiona MojPosao.ba, MojPosao.net, Vrabutovanje.com.mk, i Deloglasnik.si.

U istraživanju je, kako je saopštio Infostud, učestvovalo više od 6.600 ispitanika, od kojih je više od 2.500 bilo iz Srbije. Među domaćim ispitanicima je bilo 54 odsto zaposlenih, 40 odsto nezaposlenih i šest odsto koji se još uvek školuju.

Plata presudna za izbor posla

Iako su godinama na prvom mestu faktora za odabir posla bili međuljudski odnosi, od prošle godine inflacija je očigledno učinila svoje, te je visina zarade postala najvažniji faktor (66 odsto ispitanika). Dobri međuljudski odnosi su i dalje veoma važni i nalaze se na drugom mestu sa 64 odsto.

Iako značajno manje, na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja sa 38 odsto, a radno vreme je na četvrtom mestu (30 odsto). Sigurnost posla je istakao tek svaki peti ispitanik (21 odsto).

Visina zarade i dobri međuljudski odnosi su na prvom mestu svim stanovnicima u celom regionu.

Znanjem i motivacijom do posla

Ispitanici istraživanja su pitani šta je prema njihovom mišljenju najvažnije za dobijanje posla, odnosno čime mogu osvojiti potencijalnog poslodavca.

Najviše ispitanika smatra da su to znanja i veštine (31 odsto), a potom i njihova moivacija i želja za zaposlenjem (22 odsto). Prethodno radno iskustvo je istaklo 16 odsto ispitanika, a 10 odsto je navelo da su to dobri kontakti i poznanstva. Zanimljivo je da je svega sedam odsto navelo stranačku pripadnost kao presudni faktor za dobijanje posla.

Ako se posmatra stanje u regionu, ispitanici iz Slovenije najveću prednost daju radnom iskustvu, dok je Makedoncima ipak presudna motivacija i volja za zaposlenjem.

Očekivana zarada za 140 evra veća nego prošle godine

Kada je reč o priželjkivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije u proseku očekuje 1.000 evra, dok je prošle godine očekivanje bilo više od 100 evra manje i iznosilo je 860 evra.

Svega svaki peti ispitanik je dobio povišicu ove godine (23 odsto), dok je njih 11 odsto dobillo korekciju uslovljenu inflacijom. Sa druge strane čak polovina ispitanika nije dobila povišicu niti je očekuje, dok 16 odsto očekuje da će dobiti povišicu do kraja godine.

U poslednjih godinu dana posao je promenilo najmanje ljudi iz Srbije (38 odsto) i Bosne i Hercegovine (34 odsto) , dok se posao u ovom periodu najviše menjali Hrvati (44 odsto) i Makedonci (43 odsto).

Sa druge strane u narednih godinu dana najviše planiraju promenu posla naši građani i Hrvati (čak 68 odsto), dok u najmanjoj meri to žele učiniti Slovenci (17 odsto).

Za gubitak posla najmanje strahuju građani Slovenije i Severne Makedonije

Iako je strah od gubitka posla i dalje u padu, on je najviše prisutan među građanima Srbije (27 odsto), dok je najmanje prisutan među građanima Severne Makedonije i Slovenije (svega 17 odsto).

S obzirom na turbulentne godine iza nas, u skladu sa ekonomskoj situaciji, menja se i tržište rada. I dok smo do sada svedočili velikom rastu aktivnosti i potražnji za radnom snagom, u narednom periodu će se taj rast verovatno usporiti. Najveći broj ispitanika iz naše zemlje (64 odsto) smatra kako će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje, dok ih 15 odsto smatra kako će broj otvorenih radnih mesta u narednom periodu biti manji.

Pandemija je omogućila rad od kuće, pa smo tako u proteklim godinama bili svedoci kako je većina zaposlenih kojima je posao to omogućavao radila od kuće. Sada, kada su se aktivnosti vratile u normalu i epidemije se gotovo niko ni ne seća, imamo precizniju sliku kako će stvari funkcionisati.

Kao i prošle godine, dve trećine ispitanika (57 odsto) u našoj zemlji navodi da im pozicija ne dozvoljava rad od kuće, dok 23 odsto njih iako im posao dozvoljava rad od kuće ipak su se opredelili za rad iz kancelarije. Svega osam odsto ispitanika radi u potpunosti od kuće, dok 12 odsto posluje po hibridnom modelu rada.

Loša reputacija domaćih privatnih kompanija

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34 odsto), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (15 odsto). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radili kao preduzetnici, dok svaki peti ispitanik bi radio za državno preduzeće.

Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

I dalje izostaju povratne informacije o ishodu konkursa

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nezaposlena tri meseca ili manje, 17 odsto je bez posla između pola godine i godinu dana, dok čak 12 odsto njih čeka na posao duže od pet godina. Više od polovine nezaposlenih (52 odsto) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili van nje, dok 39 odsto čeka posao isključivo u struci.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, situacija od prethodnih godina se nije promenila tako da i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. Čak 42 odsto kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki četvrti ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 13 odsto njih kaže da odgovor stigne često ili uvek.

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (54 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (19 odsto). Ipak sa druge strane, skoro 35 odsto kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Mladi preko prakse stižu do prvog posla

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (43 odsto), veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto njih već čeka posao ili već rade. Svega 15 odsto veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da idu na praksu (77 odsto) ili da rade honorarno (51 odsto), dok je svaki peti ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 36 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (četiri odsto) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok čak 60 odsto ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.