Šta je građanima važnije, životna sredina ili standard?

Više od polovne ispitanika navodi da su im oni podjednako važni, životni standard ili životna sredina, a od onih koji su se svrstali na neku od strana odnos je skoro dva prema jedan za one koji stavljaju životni standard iznad životne sredine

A na pitanje da li smatraju da Srbija ima perspektivu kao rudarska zemlja, 59 odsto isputanih odgovorilo je da je Srbija verovatno ili sigurno ima, njih 13 procenata nije bilo sigurno ili nije znalo, dok preostalih 28 odsto smatra da Srbija nema perspektivu kao rudarska zemlja, pokazalo je istraživanje Novog trećeg puta urađenog u martu i junu ove godine.

Prema rečima programskog direktora Novog trećeg puta Dimitrija Milića, “iako je tema zelene tranzicije, ekologije i rudarstva aktuelna i prisutna u medijima, malo je dostupnih podataka o razmišljanju građana na ovu temu”.

Kako je Milić dalje naveo, “cilj terenskih istraživanja, ali i fokus grupa koje je organizacija Novi treći put organizovala u mestima koja su posebno važna za rudarstvo, bio je da se stekne pravi utisak o raspoloženju građana prema važnim temama za budućnost zemlje”.

Kao ključne nalaze istraživanja, Milić je naveo nepopularnost uglja izvan krajeva gde se rudari, razvijenu ekološku svest građana, prisutan antiindustrijski sentiment, ali i slabu podršku alternativnim izvorima energije.

Koordinator istraživačkog tima Novog trećeg puta Miljan Mladenović ističe da građani Srbije po mnogim pitanjima nemaju jasno izražen stav, ali i da po mnogim pitanjima daju zrelije odgovore od građana nekih drugih, razvijenijih zemalja.

Kada su u pitanju električni automobili, dve trećine ispitanika ne bi razmotrilo kupovinu ovakvih automobila u budućnosti, a obrazloženja za to su da ne voze redovno ili uopšte (46 odsto) ili da je cena ovih automobila previsoka (30 odsto).

Takođe, pojavljuje se i značajan broj onih ispitanika koji imaju nedostatak poverenja u navedenu tehnologiju (14 odsto) ili smatraju da postoji manjak infrastrukture za električna vozila u Srbiji (7 odsto).

Većina ispitanika rekla je da podržava postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe, čak njih 64 procenta, dok je svega 19 odsto ispitanika protiv ovakve ideje.

Po pitanju proširenja proizvodnje električne energije iz nuklearnih elektrana, u martovskom istraživanju svega 14 odsto ispitanika u potpunosti ili delimično se slagalo da je to dobro rešenje, dok je taj broj za svega tri meseca do narednog istraživanja porastao na celih 34 odsto. To prema rečima Mladenovića predstavlja „dobar primer da stavovi građana nisu dovoljno čvrsti i formirani, i da aktuelizacija teme u medijima u vrlo kratkom vremenskom periodu može značajno da promeni stavove građana“.

Mladenović je izdvojio i nekoliko tema oko kojih postoji apsolutni konsenzus kod ispitanika, a to su podrška pošumljavanju Srbije, ograničavanje dalje seče šuma, kao i podrška podsticajima za povećanje energetske efikasnosti kuća i stambenih zgrada.