Jeftiniji proizvodi u Srbiji brže poskupljuju od onih koji tradicionalno imaju više cene. To praktično znači da cena kiselog mleka brže raste od kajmaka, ili svinjskog buta od bifteka
U finansijskom rečniku ovaj fenomen se naziva čipflacija i od nedavno se sa njim upoznalo i srpsko tržište. To je potvrdila i analiza Narodne banke Srbije navodeći da su naši trgovci u prethodnom periodu češće podizali cene jeftinijih proizvoda.
Istraživanje NBS je obuhvatilo 58 proizvoda, među kojima su mesne prerađevine, konditorski i mlečni proizvodi, kafa i bezalkoholna pića, odnosno sve ono što prosečan kupac u Srbiji pazari gotovo svakodnevno. Potvrđeno je da su za tri godine u proseku najjeftiniji brendovi svih ovih proizvoda porasli za oko 40 procenata, dok su najskuplji skočili za približno 35 odsto. Razlog tome je svakako i pad kupovne moći, koji je uticao na ljude da se okrenu jeftinijim proizvodima što im je povećalo tražnju, a to je kao posledicu imalo rast cena. Drugi uzrok je činjenica da su troškovi zaista povećani i to važi, recimo, za poskupljenje materijala, sirovina, energenata.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica navodi da je pred potrošačima u Srbiji trenutno pravo žongliranje i to od akcije do akcije kako bi kupili jeftinije:
- Jeftiniji proizvod ne mora obavezno da bude i manje kvalitetan. Međutim, suočeni smo, na žalost, sa situacijom da je došlo do neke vrste odricanja, odnosno da se iz potrošnje isključuju konkretni proizvodi, kako bi se ljudi uskladili sa budžetom kojim raspolažu, a koji je sve manji zbog te inflacije.
Stručnjaci ne očekuju da će inflacija u našoj zemlji rasti više nego što je planirano (4,5 odsto), ali ni potrošači ne mogu da računaju na vraćanje cena na nivo pre poskupljenja. Manji pritisak na novčanik moguć je jedino ako počnemo da kupujemo manje poznate brendove ili što češće pazarimo na akciji.
Analiza NBS je potvrdila i da se fenomen čipflacije desila upravo kada su najjači inflatorni pritisci, a to je bila druga polovina 2022. i početak 2023. godine. Tako je najveći i najbrži rast jeftinijih brendova u odnosu na skuplje zabeležen kod mlečnih proizvoda, slede mesne prerađevine, gde se najveći jaz između stopa rasta cena jeftinijih i skupljih brenova osetio krajem 2023. godine.
Kada je u pitanju kafa, njena cena je i na globalnom tržištu prilično skočila, što se kod nas prenelo opet na one najjeftinije brendove. Međutim, u slučaju konditorskih proizvoda, zabeležena je potpuno drugačija situacija, pa su u ovom slučaju najviše reagovali skuplji brendovi. To je jedina kategorija u kojoj su brže rasle cene skupljih proizvođača.
Cenovna elsatičnost tražnje je jedan od razloga koji može da utiče na pojavu čipflacije. U slučaju hrane, međutim, ona je niska, jer je hrana jedna od osnovnih potreba, a pošto je neophodna za život, čak i kada poskupljuje, potražnja neće drastično padati.
Ostavi komentar