Narodna banka se bavila fenomenom da i u Srbiji proizvođači više podižu cene jeftinijih proizvoda i „budžetskih“ marki nego onih skupljih
Za šrinkflaciju znamo već neko vreme, samo nismo koristili taj ekonomski naziv za globalnu pojavu oblika inflacije kada se za naizgled nepromenjenu cenu potura proizvod manje gramaže. Sada je već vreme da se kao potrošači i „zvanično“ upoznamo sa još jednom sličnom metodom koju koriste proizvođači i trgovci – čipflacijom (cheapflation).
A ovo upoznavanje nije akademskog tipa jer, kako je to potvrdilo i istraživanje Narodne banke, ovaj vid „prevare“ kupaca naveliko se koristi i u Srbiji. I to sa ozbiljnim ciframa.
Šta je inflacija jeftinijih proizvoda?
Inflacija jeftinijih proizvoda (cheapflation) termin je kojim se naziva fenomen da cene jeftinijih brendova istih proizvoda imaju tendenciju da rastu po većoj stopi od skupljih brendova tog istog tipa proizvoda. Pokazano je da je u prethodnim godinama ovaj fenomen zabeležen globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske i dr. (Cavallo & Kryvtsov, 2024), kaže poseban deo danas prezentovanog februarskog Izveštaja NBS o inflaciji.
– Istraživali smo cene 58 proizvoda iz četiri kategorije za period od 2022. do 2024. godine, i rezultat je da su jeftiniji proizvodi, odnosno brendovi u okviru iste grupe, poskupeli 40%, a skuplji (samo) 35% – istakla je Mirjana Miletić, zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja.
Razlika od pet procentnih poena u proseku, na prvi pogled, ne deluje previše velika, ali kada se pogleda detaljnije, brojke su zapanjujuće. U kategoriji mleka i mlečnih proizvoda, prosečna razlika je 10 poena, ali je u određenim periodima (npr. poslednji meseci 2022) bila i veća od 20%.
Kod kafe i bezalkoholnih pića razlika ide od 10 poena do 30%, dok je najmanja kod mesa i mesnih prerađevina, od pet do 10 procentnih poena.
Jedino kod slatkiša, odnosno konditorskih proizvoda, ta razlika je umerena, čak su jeftiniji proizvodi u pojedinim periodima (a pogotovo pred kraj 2024) poskupljivali procentualno manje od onih skupljih.
Neelastična tražnja
Ekonomisti imaju jednostavan odgovor na pitanje zašto se dešava da oni koji kupuju jeftinije proizvode, a to su oni siromašniji građani, i na ovaj način plaćaju veću cenu inflacije – (ne)elastičnost tražnje. To stoji u izveštaju NBS, a za 24sedam potvrđuje i Ljubodrag Savić, profesor ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
– Neelastična tražnja znači da imamo proizvode koje moraju da kupuju svi, pa i oni najsiromašniji, a to je hrana. Možete da smanjite količine, ali morate da kupujete hleb, mleko, povrće, eventualno i neke vrste mesa. Proizvođači to znaju i koriste koliko god mogu, posebno u vreme kriza kada tražnja i prometi padaju. A nije isto povećati cenu skupljem i jeftinijem brendu, jer za skuplji kupac može da nađe zamenu i kupi jeftiniji, a za jeftiniji ne može. Ako poskupe kola, ne morate ni da ih kupite, možete da odložite za dogodine, kada će možda da bude bolje – objašnjava prof. Savić.
Iz NBS se slažu oko posledica ovakve pojave na tržištu.
– I kod istih proizvođača većim rastom cene jeftinijih proizvoda supstituiše se manji rast kod skupljih brendova – kaže Mirjana Miletić, što dovodi do zaključka da siromašni i ovom prilikom dotiraju one bogatije građane.
Slabija „pregovaračka moć“ manje platežnih kupaca ogleda se i u ovome i može biti dodatno eksploatisana, kažu iz NBS, ako je struktura tržišta duž lanaca snabdevanja, od proizvođača do maloprodaje, manje konkurentna. A to je u Srbiji svakako slučaj.
Šta se merilo?
Analiza NBS nije obuhvatila proizvode iz kategorije svežeg mesa, voća i povrća iz metodoloških razloga (s obzirom na mali broj različitog izbora u prodavnicama), kao i veće volatilnosti samih cena i njihove ranjivosti na egzogene šokove. Podaci koji su korišćeni u analizi predstavljaju preuzete cene s javno dostupnih onlajn-kataloga najvećih supermarketa.
Prilikom konstrukcije indeksa koji se sastoji od 58 proizvoda, na isti način su korišćeni ponderi kao u slučaju konstrukcije ukupnog indeks potrošačkih cena (IPC) kojim se meri inflacija.
Rezultati analize su pokazali da je IPC sastavljen od najjeftinijih brendova, tj. vrsta proizvoda iz prvog kvartila – IPC (K1), zaključno s krajem 2024. godine porastao kumulativno za oko 40% u odnosu na januar 2022. godine, dok su najskuplji brendovi – IPC (K4) u proseku bili veći za 35%.
Svih 58 proizvoda koji su bili predmet studije su imali rast cene u proseku za 37,7%, što je približno stopi ukupnog sektora prehrane koji je za dati period imao Republički zavod za statistiku.
Taj rast cene je mnogo veći od iznosa ukupne inflacije kojom nas redovno „bombarduje“ zvanična statistika.
– Sa merenjem inflacije je problem to što dobijete jedan broj za sve, a ne trpe svi jednako inflaciju. Siromašnoj porodici sav novac ode na hranu i komunalije, iste pantalone ili cipele se nose godinama. Baš njih briga koliko su poskupeli delovi za avione, a i oni ulaze u računicu opšte inflacije. Metodološki to statistika može da upakuje, ali život za pojedinca nije statistika – zaključuje Ljubodrag Savić.
Ostavi komentar