Zvanični kurs Evra za dan 08.03.21. :: 117.5690 rsd
Tekst objavljen: 28.12.2020 11:15        


Bilo kakva precizna predviđanja o privrednom rastu Srbije u sledećoj godini, u ovom trenutku nisu moguća. Ono što je, međutim prilično izvesno je da će oporavak biti sporiji

Srbiju čeka sporiji ekonomski oporavak

Naredne godine povećaće se broj preduzeća u stečaju, nezaposlenost i procenat loših kredita. Strane direktne investicije će ostati na niskom nivou, doznake će stagnirati, a potrošnja će biti skormna. Privredi će i dalje biti potrebna pomoć. Ali država zbog smanjenih budžetskih prihoda i neselektivne pomoći ove godine, neće moći da obezbedi dovoljno sredstava za podršku.

Čini se da je ekonomska politika Srbije u ovoj godini kreirana na osnovu uverenja da će se pandemija i ekonomska kriza okončati do kraja godine, a da će u narednoj doći do spontanog oporavaka privrede. Sada je očigledno da je to uverenje bilo pogrešno, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Arsić procenjuje da će srpska privreda ovu godinu završiti sa padom BDP-a za 1,5 odsto, što je svakako jedna od najnižih stopa pada u Evropi.

Tome je doprinelo nekoliko faktora: relativno visoka stopa rasta sa kojom je Srbija ušla u krizu izazvanu pandemojom, kao i struktura same privrede. Naime, u domaćoj privredi visoko učešće imaju egzistencijalni proizvod poput hrane i poća, dok su manje zastupljene grane najviše pogođene krizom, kao što su turizam, proizvodnja investicione opreme i trajnih potrošnih dobara.

Veći manjak u državnoj kasi od projektovanog

Međutim, za razliku od prognoza u srpskoj vladi da će rast BDP-a u narednoj godini biti čak šest odsto, Arsić je manje optimističan. Pod pretpostavkom da će se epidemiološke mere nastaviti i u prvoj polovini sledeće godine u Evropi i Srbiji, rast domaće privrede će najverovatnije iznositi između tri do četiri odsto, ali su i ovakve prognoze vrlo uslovne, jer će na rast uticati okolnosti koje bude „diktirao“ korona virus.

Makroekonomska stabilnost je tokom ove godine očuvana, ali će u narednim godinama biti izazov da se ona održi, a da se pri tome stimuliše oporavak privrede. Deficit u državnoj kasi će biti između četiri i pet odsto BDP, za razliku od projekcija u budžetu da će taj manjak iznositi tri odsto, smatra Arsić. Obim stranih direktnih investicija je u prva tri kvartala opao za trećinu, a na nivou godine se očekuje manji pad od oko 20% zbog priliva sredstava od prodaje Komercijalne banke.

Druga slabost ekonomske politike u ovoj godini, je neodrživost politike fiksnog deviznog kursa u uslovima snažne fiskalne i monetarne ekspanzije, jer ona dovodi do smanjenja deviznih rezervi. Smanjenje deviznih rezervi u ovoj godini ublaženo je zaduživanjem države u inostranstvu, ali mogućnost da se i u budućnosti devizne rezerve popunjavaju zaduživanjem su ograničene, ističe Arsić.

Prosečna plata nešto preko 500 evra

Pored manjih prihoda u državnoj kasi, država nema mnogo prostora da nastavi sa podrškom privredi jer su mere tokom ove godine, iako kratkoročno adekvatne, bile neselektivne, što će negativno odraziti u narednoj godini. Privredi će podrška i dalje biti neophodna, ali sredstva u budžetu će biti nedovoljna za te namene.

Nezaposlenost u Srbiji je u drugom kvartalu, zahvaljujući državnoj pomoći, dostigla minimalne vrednosti, a sada iznosi oko devet odsto. Arsić, međutim, prognozira da će tokom naredne godine nekoliko desetina hiljada radnika ostati bez posla. Očekuju da će iznosi plate rasti svega dva do tri odsto, a penzije realno oko četiri odsto, dok će doznake stagnirati.

Pored rasta nezaposlenosti, povećaćaće se i procenat loših kredita, zbog loše finansijske situacije u većini domaćih preduzeća. Rast potrošnje, s druge strane, biće veoma skroman, a prosečne zarade u narednoj godini, uz očekivanu stabilnost dinara, verovatno će iznositi nešto preko 500 evra.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Moguća selidba evropskih investicija iz Kine u zemlje poput Srbije

Strane direktne investicije će ostati na niskom nivou jer će tokom većeg dela naredne godine ekonomski i neekonomski rizici biti visoki, a pogoršanje finansijskih performansi preduzeća, potencijalnih investitora, će uticati na odlaganje ili odustajanje od investicija u inostranstvu.

Moguće je, dodaje Arsić, da će u srednjem roku pandemija ubrzati realokaciju evropskih investicija iz Kine u manje razvijene delove Evrope, poput Srbije, usled rasta troškova poslovanja u Kini, ali i sve snažnijeg strateškog rivalstva Zapada i Kine.

Stečajevi če pogoršati naplatu poreza

Međutim, rast broja stečajeva preduzeća u Srbiji, rast nezaposlenosti i pogoršanje finansijskih performansi preduzeća će pogoršati naplatu kako tekućih tako i odloženih poreskih obaveza.
Rahodi će verovatno biti nešto veći od plana, usled potrebe da se odobri dodatna pomoć privredi. Zbog fiskalnog deficita koji će biti veći od plana i niže stope rasta BDP očekuje se rast javnog duga u odnosu na BDP, čak i ako nominalni kurs dinara ostane približno konstantan. Ipak, rast odnosa javnog duga prema BDP biće relativno skroman, tako da će fiskalna pozicija Srbije i dalje ostati stabilna, zaključuje Arsić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija ekonomski oporavak pandemija korona virus milojko arsić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana