U 2019. srpskoj ekonomiji slede povećane neizvesnosti, ali joj ne preti izbijanje nove krize, ocenjuje se u najnovijem broju Kvartalnog monitora.
Ono što predstoji je ograničeno usporavanje privrednog rasta uz dalje pogoršanje nekih makro indikatora (poput trgovinskog deficita), prognoziraju autori Kvartalnog monitora koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu.
Možda još više od uočenih nepovoljnih dugoročnih i kratkoročnih privrednih trendova zabrinjava to što Vlada na njih nema odgovarajuće odgovore, upozoravaju ekonomskim analitičati. Kako se navodi, niti se u dovoljnoj meri sprovode strukturne reforme potrebne za dugoročno održivo ubrzanje privrednog rasta, niti se merama ekonomske politike odgovara na uočene pojedinačne probleme privrede.
Na primer, iako je već u drugoj polovini 2018. bilo evidentno usporavanje privrednog rasta, Vlada nije iskoristila priliku da budžetom za 2019. to usporavanje kompenzuje povećanjem ulaganja u infrastrukturnu i većim smanjenjem poreskog opterećenja zarada privatnog sektora (umesto toga prioritet je bilo prekomerno povećanje zarada u opštoj državi i nabavka opreme za vojsku i policiju).
Slično tome, Vlada još uvek nije reagovala na snažan pad proizvodnje u EPS-u koji traje još od avgusta 2018, a dešava se već drugi put u prethodne dve godine.
Iako je proizvodnja u EPS-u šest uzastopnih meseci u relativno snažnom međugodišnjem padu, iz nadležnog Ministarstva energetike (kao i iz samog preduzeća) daju se neutemeljene i netačne izjave o dobrom stanju elektroenergetskog sistema zemlje i uspešnom ispunjavanju planova.
Ostavi komentar