EUR 117,51 USD 107,37 CHF 110,93

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 03.04.20. :: 117.5101 rsd

Tekst objavljen: 15.02.2020 9:00        


Srbija se oporavila od oštrog pada 2012. godine, i postala je stabilna ekonomija koja kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga, piše u magazinu „FD intelidžens“ britanskog „Fajnenšel tajmsa“

"Srbija beleži stalni rast investicija i BDP-a"

FDi, u tri tematska teksta i u intervjuu sa ministrom finansija Sinišom Malim, predstavlja uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi Srbije. Ističe se da BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. dostigla desetogodišnji rekord od 4,4 procenta. 

„Uprkos međunarodnim neizvesnostima i usporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2 odsto 2019. godine – među najvišim stopama u Evropi i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu“, citira FDi ministra finansija Sinišu Malog.

„Uprkos međunarodnim neizvesnostima i usporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2 odsto 2019. godine – među najvišim stopama u Evropi i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu“, citira FDi ministra finansija Sinišu Malog.

FDi dodaje da Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija, koje su 2018. dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2 odsto BDP-a.

„Sa ekonomskim preporodom i reformama koje su u toku, raste interesovanje dominantnih stranih investitora za Srbiju“, naglašava se u tekstu uz podatak da su, prema procenama Narodne banke Srbije, strana ulaganja u 2019. još više skočila u odnosu na prethodnu godinu, na 3,8 milijardi evra.

FDi podseća i da je Srbija prošle godine po drugi put proglašena za svetskog lidera po stranim grinfild investicijama na rang-listi FDi, napominjući da je, prema evidenciji FDi Marketsa, u zemlju 2018. godine stiglo 105 pojedinačnih projekata stranih grinfild ulaganja.

„Većina stranih investicija, oko 70 odsto, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije, koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente“, navodi se u tekstu. Američke strane direktne investicije su još jedan istaknuti igrač, dok su kineske poslednjih godina značajno porasle, čineći 20 odsto ukupnog priliva SDI u Srbiji u 2018. godini.

Grinfild ulaganja iz Kine u Srbiju su, prema podacima FDi Marketsa, prošle godine dostigla rekordne nivoe sa 16 projekata u vrednosti od 625 miliona dolara, napominje FDi.„Srbija sprovela brojne strukturne reforme“List navodi, pozivajući se na razgovor u Narodnoj banci Srbije, da je „pored fiskalne konsolidacije i ublažavanja monetarne politike, Srbija sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita, zatim u oblasti poreske politike, lakoće dobijanja građevinskih dozvola, itd.“.

Takođe, ističe rezultate na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti pala na 9,5 odsto prošle godine sa nivoa od oko 26 odsto 2013, i apostrofira uspeh Srbije u upravljanju javnim dugom, koji je, kako navodi, prema podacima Ministarstva finansija oboren sa oko 77 procenata na 51 odsto.Zemlja ima kreditni rejting BB+ sa pozitivnim izgledima, prema rejting agenciji „Standard & Poor’s“, a zabeležila je i impresivan napredak na Duing biznis listi Svetske banke skočivši sa 93. mesta 2013. godine na 44. poziciju 2019, među 190 zemalja, navodi FDi.

Pored snažnih makroekonomskih pokazatelja, strani investitori nalaze da Srbija nudi neodoljiv niz atraktivnih uslova za poslovanje, piše u tekstu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava da strani investitori nailaze u Srbiji na neke od najnižih operativnih troškova u evropskim okvirima, na poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaje lokalnih samouprava, napominje list.

„Na primer, neki su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak u trajanju od 10 godina, mogu da uvoze opremu bez ikakvih carina ili drugih dažbina i mogu da uživaju u pogodnostima sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 59 država“, kaže Čadež za FDi. Te benefite, ističe se u tekstu, strani investitori mogu naći u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji, a investicije sa velikim kapitalom i brojem zaposlenih mogu da se kvalifikuju i za državne subvencije.

„Ljudski resursi jedna od prednosti Srbije“

Ljudski resursi u Srbiji su, takođe, jedna od prednosti zemlje – pored visokog broja onih koji govore engleski jezik, Srbija je rangirana na 27. mesto među 157 zemalja prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, što je najviše mesto u regionu Balkana, predočava FDi.

Dalje se dodaje da rekordno visoke bruto i neto devizne rezerve NBS pružaju zemlji zaštitu od eventualnih spoljnih šokova i da su među motivima koji podstiču strane investitore da ulažu u Srbiju, pored ostalog, i ostvarena i očuvana stabilnost cena, relativna stabilnost kursa dinara i finansijska stabilnost. Ministar finansija Siniša Mali poručio je u intervjuu za FDi da je Srbija čvrsto na putu za članstvo u EU, a da to što još nismo članica pruža određene slobode zemlji, da koristi prednosti koje joj takva situacija omogućava.

„To nam omogućava da imamo sve ove sporazume o slobodnoj trgovini sa različitim zemljama, kao što je Turska, da imamo preferencijalni status sa SAD, dobre ugovore i sporazume sa Kinom, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini i sa Evroazijskom ekonomskom unijom, na primer“, objasnio je Mali.

Navodeći da je Srbija krajem 2019. godine najavila novi investicioni program „Srbija 2025“, prema kojem će, pored budžetskih sredstava, u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra, ministar finansija je izrazio očekivanje da će to biti okosnica novog investicionog ciklusa i da će priliv privatnih investicija biti još veći.

IT sektor najbrže rastući

List, između ostalog, poseban akcenat stavlja na razvoj srpskog sektora IT usluga, softvera i hardvera, ističući da je reč o najbrže rastućem delu industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine. Iako je Srbija mali IT igrač na globalnom, pa čak i na evropskom nivou, piše list u posebnom tekstu, ovaj sektor sada pravi 10 procenata BDP-a zemlje.U zemlji posluje oko 2.000 IT preduzeća koja zapošljavaju oko 20.000 ljudi, prenosi FDi podatke Privredne komore Srbije.

Srbija je upravo, kako se navodi, u ovom sektoru doživela do sada neviđen nivo stranih ulaganja 2019. godine, a američke kompanije su bile najaktivniji investitor u ovoj oblasti, piše FDi navodeći brojne kompanije iz SAD koje posluju u Srbiji u sektoru tehnologija, poput IBM, Šnajder elektrika, SKF-a, Adobea, Orakla, Gugla, HP-a…

Srpske plate u IT sektoru su, kako se navodi, skoro tri puta veće od državnog proseka, ali su, primećuje list, i dalje ispod EU proseka za taj sektor. Kao impresivan navodi se podatak da je 30 odsto svih srpskih studenata na univerzitetima upisano na smerove inženjerstva, matematike, računarstva i da više od 35 ustanova visokog obrazovanja nudi ove programe, kao i da Vlada Srbije nudi finansijske podsticaje startap firmama.

List navodi da bi se upravo razvojem tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces „odliva mozgova“, prisutan na celom Balkanu, a zbog kojeg je prema Blumbergu u protekloj deceniji Srbija izgubila pet odsto populacije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Financial Times analiza Srbija investicije BDP siniša mali

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana